"Ja kada sam bila klinac, bila sam klinka" je novi dokumentarni film Ivane Todorović! Film je priča o Goci, transrodnoj osobi iz Beograda! Film "Ja kada sam bila klinac, bila sam klinka" je uvršen u selekciju Berlinala koje se upravo održava! Ivana govori za Domino Magazin.

Čini se da si u stanju da ostvariš veoma ličan kontakt sa svojim junacima. To smo videli u Rapresentu vrlo izraženo. Da li je i u novom filmu takav slučaj i kako ti to polazi za rukom?
Pa ja sam takav čovek, jako sam otvorena i srcem se povezujem sa ljudima. A mislim i da drugačije ne može da se ispriča dobra priča sem ako ne izađe iz srca ljudi koji je povezu. Za konkretno film tu se odnosi na ekipu koja je radila. I montažerka Jelena Maksimović se popuno dala.

Koliko je bilo teško snimiti ovakav film u Srbiji?

Ovakav film bi bilo teško snimiti bilo gde. Ja sam srećna i da sam uopšte imala podršku Heartefact fonda, Rekonstrukcije Ženskog Fonda, Ministarstva za kulturu. Ta sredstva jesu mala i ovo je niskobudžetni film ali ja sam uspela da ga napravim i sa mnom su radili ljudi kojima je isto stalo da se ova priča ispriča. Jedino mi je koleno potpuno stradalo zbog težine opreme ali ja to tumačim da mi život daje znak da je vreme da se oprobam u drugačijom formi pričanja priče, igranom filmu.

Kakve reakcije očekuješ?

Očekujem smeh, suze i zagrljaje.

Kako ste se Goca i ti upoznale?

Nakon dve godine života i rada na filmu u Njujorku, vratila sam se u Beograd na par meseci. Bilo je to u periodu nakon gej parade koja je održana 2010. Našla sam se u šoku jer se situacija u Beogradu, po pitanju tolerancije različitosti u društvu, nije promenila. Nekoliko meseci kasnije se, sa moje tačke gledišta, desio istorijski trenutak u kom su četiri prijateljice (transrodne osobe) donele odluku da javno nastupe. Njima su pomogle su Staša i Elena iz NVO Jazas, pozvavši tim kreatinih ljudi koji će im pomoći da naprave pozorišnu predstavu. Na moju veliku radost, pozvana sam da kamerom zabeležim sam proces i, podstaknuta Gocinom rečenicom “želimo da postanemo vidljive da bismo živele nevidljivo kao svi drugi ljudi “, odlučila  sam da napravim dokumentarni film i iznesem ovakav vapaj hrabre duše.

Nakon pet meseci snimanja svakodnevnog života i probi i same predstave koja je izvedena u REX-u ja sam osetila da sam i dalje na površini života njih četiri. I da je jedini način da uđem dublje jeste da se usresredim na život jedne od njih.

Pored ljubavi koju osećam prema drugim devojkama, zbog autentičnog dobrog filma,  izabrala sam Gocu, jer sam se sa njom najviše zbližila i identifikovala i sama činjenica da je odgajila dete probudila je u meni veliko poštovanje od samog početka. Pored toga, Goca je nastavila rad i na sledećoj predstavi, kabarea “Iza Ogledala” sa novim timom mladih umetnika i ponovo sam imala priliku da je snimam u kreativnom i hrabrom procesu. Narednih šest meseci provela sam sa Gocom koja mi je dozvolila da potpuno postanem deo njenog života i kao snimateljka i rediteljka zabeležim najbitnije trenutke i time iznesem čiste emocije i esenciju njenog života.

Kakvi su njeni utisci o filmu?

Ona je zadovojlna filmom što je najbitnije. Ona je gledala i rough cut verzije i bila nam je najbitnije mišljenje u procesu montaže a i u snimanju. Ali opet Gocin život je pun priča i ovo je bila samo jedna od njih. Te ja se baš radujem Gocinoj novoj knjizi, novim predstavama…

Šta od filma očekuješ?

Od filma očekujem da podeli Gocinu priču širom sveta i raširi ljubav, razumevanje i toleranciju prema ljudima koji žive van normi tradicionalnog drustva. Želim da svi budu hrabri i da se, poput Goce, bore za sebe i svoje bližnje.

Angažovani dokumentarci su tvoja specijalnost. Koliko je ovaj format danas značajan?

Ja mislim da je jako značajan jer svako može da kaže šta mu je na srcu i time pomogne i drugom čoveku. Meni je tužno da se ljudi zbog razlika odbacuju umesto da se zbog razlika zbližavamo i učimo jedni od drugih. Gocina rečenica " Pronađi i prihvati sebe" je postala moj moto života.

Kao da je nikad više festivala dokumentranog filma u Srbiji. Da li je dokumentarac konačno našao svoje mesto kod srpskog gledaoca?

Da, meni deluje da jeste i ja sam jako srećna zbog toga.

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime