Michael Jackson je mrtav. Da nije, možda bi se o dokumentarnom filmu "This is It" govorilo drugačije. Možda bi se pričalo o do neukusa poniznom stavu kreativnog direktora prema Majklu. Možda bi bi opisivan način na koji se saradnici, igrači i prateći pevači ponašaju prema Džeksonu, a to je mešavina strahopoštovanja i naglašena pažljivost, kao prema kakvom osetljivom detetu-polubogu. Sigurno bi se prepričavala Majklova detaljnost i perfekcionizam kada je reč o pesmama – svaka nota, svaki takt, svaka pauza su prolazili kroz Džeksonovu lupu, i ništa nije moglo da prođe neprimećeno. Svakako bi bila opisivana nenadmašna sposobnost Majklovog plesa, kao i trenutak kada je pevajući pesmu iz doba Jackson 5 neverovatno podsetio na nasmejanog, veselog dečaka sa afro-frizurom.

No, ništa od toga se ne dešava. Majkl Džekson je umro, neke devojke u publici su plakale, a tokom celog filma bio je prisutan osećaj da on više nije tu. Voleli ga ili ne, Džekson je ostavio neizbrisiv trag u istoriji pop muzike – nadimak "kralj pop-a" ga prilično tačno opisuje.

2 KOMENTARI

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime