IKEA je upravo predstavila novi Life at home izveštaj, a ove godine prvi put je i Srbija među zemljama koje su učestovale u istraživanju.
Već ste čitali o IKEA Life at home izveštajima. Prošle godine je između ostalog ustanovljeno da postoji pet ključnih emotivnih potreba koje povezujemo sa domom. Kada pomisle na kuću svi ljudi na svetu zapravo misle na: privatnost, bezbednost, udobnost, vlasništvo i pripadanje.
Tako je naravno i u Srbiji.
IKEA je tokom ovog leta razgovarala sa 1.000 ljudi iz Srbije starijih od 18 godina. U pitanju je bio reprezentativni uzorak koji je pružio uvid u naše navike, probleme i emotivne potrebe. Pored Srbije, ove godine je istraživanje sprovedeno u 35 zemalja a učestvovalo je ukupno 33.500 ljudi. IKEA je posebnu pažnju u ovogodišnjem istraživanju stavila na privatnost.
Evo šta je otkriveno.
Čak 89 posto ljudi u Srbiji veruje kako bi trebalo da ima pravo na privatnost u svojoj kući. Ali, iako privatnost jeste toliko važna svima, često ne možemo da je ostvarimo. Nedostatak privatnosti utiče na nas, pa se osećamo frustrirano i anksiozno što se odražava na kvalitet života. Zanimljivo je da 5 posto ispitanika u Srbiji misli da ni nema pravo da traži privatnost kod kuće.
Ipak, 76 posto se slaže da je privatnost važna za naše blagostanje. Ona nam pomaže da se izborimo sa stresom i napredujemo u životu.
Ali od čega tačno zavisi osećaj privatnosti?
Stvar je zapravo malo komplikovanija od pitanja da li možete da se osamite i jednostavno ne radite ništa.
Za većinu ljudi ostvarenje privatnosti zavisi od toga gde živimo, sa kim živimo i koje su naše uloge u domu.
Zanimljivo je da ljudi u Srbiji i nisu previše zabrinuti zbog nedostatka privatnosti. Svega 13 posto. Jedino Šveđani su u još boljoj poziciji sa 12 posto. Slede Holanđani na drugom mestu takođe sa 13 posto, kao i Austrijanci, Hrvati, Estonci. Na dnu liste su građani Filipina gde 49 posto smatra da nema privanost.
Da li se u Srbiji privatnost zapravo manje ceni ili možda ne smemo da je tražimo od porodice, partnera ili kolega?
Jedanaest posto ljudi u Srbiji se plaši da će im drugi zameriti ako traže privatnost a svega 28 posto ljudi oseća se stvarno svojim u privatnosti. Što je velika razlika u poređenju sa 54 posto globalno. Takođe, 65 posto ljudi u Srbiji smatra da je privatnost važna za unapređenje veze, dok je globalni prosek 76 posto.
Otkriveno je i da ljudi u gradovima teže ostvaruju privatnost od onih u ruralnim krajevima. Tako je i u Srbiji: 15 posto ljudi u gradovima u Srbiji se žale na nedostatak privatnosti u odnosu na 11 posto u ruralnim delovima zemlje. Što je i logično, gradovi su bučni, prenaseljeni uz premalo prostora za svakog od nas.
Ali pazite tek ovo.
12 posto ljudi u gradovima u Srbiji misli da stalna povezanost na društvene mreže stoji na putu ka ostvarivanju privatnosti u poređenju sa čak 17 posto kod ljudi koji žive van gradova. Sa druge strane, 78 posto ispitanika u Srbiji misli da tehnologija doprinosi njihovoj privatnosti.
„IKEA svake godine sprovodi istraživanja kako bi saznala više o potrebama i navikama ljudi kada je u pitanju svakodnevni život kod kuće. Ovo nam je istraživanje otkrilo kako čak 89 % građana u Srbiji smatra da ima pravo na privatnost u svom domu, dok je odgovornost povezana sa brigom o drugima rangirana kao glavna prepreka ostvarenju privatnosti za 18 % ispitanika, dok su ometajući faktori iz spoljnog sveta – 15%. Na temelju ovih rezultata IKEA će nastojati da razvija rešenja koja će većini ljudi pomoći u ostvarivanju privatnosti, doprinoseći tako boljem životu kod kuće“, istakla je Marija Zornić, menadžeka za strategiju, planiranje i istraživanje tržišta u IKEA Jugoistočna Evropa.
Šta još utiče na privatnost?
Ljudi sa kojima živimo.
Čak 46 posto ispitanika koji žive sa porodicom oseća potrebu za više privatnosti.
Tu je i pitanje naše uloge (ili uloga) u kući, odnosno šta radimo u domu što se posebno odnosi na roditelje male dece. Čak 33 posto njih smatra da to što moraju da vode računa o drugima predstavlja prepreku za njihovu privatnost. Trenuci osame se često prekidaju ili ih uopšte ni nema. Takođe, oni koji pružaju negu drugima osećaju obavezu, pa takva prekidanja tolerišu sebe stavljajući u drugi plan.
Takođe, što neko ima više uloga (pa i zaduženja) u domu to mu je teže da ostvari svoju potrebnu za privatnošću. Od nas se očekuje da budemo savršeni roditelji, prijatelji, saradnici… a prekidanje od strane dece kod kuće, ili kolega na poslu može da bude pokretač anksioznosti. Upravo zato je pronalaženje privatnosti važno za punjenje baterija, ali i teško zbog različitih uloga koje postaju sve komplikovanije.
Kako možemo da unapredimo situaciju?
IKEA je zaključila da je potrebno da drugačije posmatramo privatnost. Većina ljudi smatra da u trenucima privatnosti ništa ne bi trebalo da radimo.
Ali to je pogrešno.
Iako nam je potreban i psihički i fizički prostor samo za nas, puno toga možemo i trebalo bi da radimo u trenucima privatnosti.
Tako 98 posto ljudi u Srbiji kaže da uživa radeći određene aktivnosti u privatnosti svog doma.
Upravo u tome je prava vrednost ove emotivne potrebe – omogućuje nam da radimo neke stvari.
I to mogu da budu najrazličitije aktivnosti koje nas ispunjuju na neki način i utiču da se osećamo svojim – od igranja, ležanja na sofi, učenja, pa do sporta ili seksa.
Zato redefinisanjim i drugačijim shvatanjem privatnosti, ali i prihvatanjem njenog značaja za naše dobrostanje i lično napredovanje možemo da ispunimo uloge i stvorimo bolju svakodnevicu.
A za ideje kako da unapredite vaš dom, uvek možete da skoknete do IKEA robne kuće ili potražite inspiraciju na IKEA.rs.
Ceo Life at home izveštaj pronađite na ovom linku.
