IKEA je nedavno objavila godišnji Life at home izveštaj, fokusiran na privatnost. Po prvi put, među 35 zemalja i 33.500 ljudi našla se i Srbija.

Tako smo dobili bolji uvid u privatnost u našim kućama, kako je najbolje postići i šta to znači za ulogu doma u svakodnevnom životu.

Otkriveno je i zašto svi stalno gledamo u telefone.

IKEA je između ostalog ustanovila da je privatnost mnogo više od emotivne potrebe i za mnoge predstavlja nešto na šta bi trebalo da imaju pravo. Zapravo, ljudi ne mogu da zamisle svoj svet bez privatnosti i zato je traže na različite načine.

Ali ako mislite da je privatnost isto što i samoća, niste u pravu.

Ona je mnogo više od toga.

Otkrivena su i tri najveća mita o privatnosti u koje mnogi veruju:

Mit 1: Privatnost znači da ne radimo ništa

Zapravo mnogi ljudi samo u privatnosti mogu da rade neke aktivnosti koje su važne za njihovo blagostanje.

Mit 2: Moramo da bude sami da bismo imali privatnost

U stvari, možemo da uživamo u privatnosti dok god postoji razumevanje drugih za ove trenutke.

Mit 3: Privatnost zahteva privatan prostor

Možemo da budemo u sred gužve na ulici ali i dalje imamo trenutak privatnosti.

Da, verovatno je sve malo drugačije nego što ste pomislili.

Ali šta je danas ključna stvar koja nam omogućava te tako važne trenutke privatnosti, čak i kada nismo sami, nemamo svoj privatan prostor, pa čak ni mogućnost da se bar malo fizički sklonimo od drugih?

Tehnologija.

Uprkos zabrinutostima da tehnologija stvara mentalitet „stalne uključenosti“, najnoviji IKEA Izveštaj o životu u domu sugeriše da ona zapravo igra važnu ulogu u zadovoljavanju potrebe za privatnošću.

Tako 70% ljudi, koji su globalno učestvovali u istraživanju, navodi da im tehnologija pomaže da postignu privatnost u vlastitom domu – dvostruko više od onih koji veruju da je ona sprečava (30%).

U Srbiji je taj procenat još viši, pa 78% građana smatra da tehnologija ima važnu ulogu u postizanju privatnosti, kod kuće ili u spoljnom svetu.

U svih 35 zemalja u kojima je obavljeno istraživanje, tehnologija se vidi više kao faktor koji omogućava privatnost, nego što je sprečava, a igranje igara, slušanje muzike, gledanje TV-a, slušanje podkasta navedeni su kao aktivnosti koje ljudi smatraju „privatnim“.

U Srbiji, omiljene aktivnosti u vezi sa tehnologijom koje omogućavaju više privatnosti su: pretraživanje interneta- 61%, igranje video igrica- 30%, gledanje televizije- 22%.

Zanimljivo je da većina ispitnika smatra da drži pod kontrolom svoj odnos sa tehnologijom. Recimo 49% prepoznaje da je isključivanje zvuka važno za postizanje privatnosti. Lokalno, 47%  građana Srbije postiže privatno stanje duha ako zna da ih telefon/uređaj neće ometati (npr. podešen je na bezvučno korišćenje/“ne uznemiravaj“/ugašen).

Kako još ljudi u Srbiji koriste tehnologiju da bi „pobegli u svoj svet“?

Slanje poruka i društveni mediji ljudima mogu da pomognu da ljudi pređu u privatno stanje duha. Recimo pametni telefoni i tableti omogućavaju intimne razgovore bez uplitanja drugih ljudi.

Ali nisu samo poruke važne.

Za 69% ljudi globalno, slušanje muzike koju žele je veoma važno u postizanju privatnosti, a za 68% ljudi to predstavlja kontrola okruženja (npr. rasvete). Pisali smo o tome da je nekima teško da zamole za privatnost. Zato će mnogi koristiti tehnologiju kao signal, stavljanjem slušalica ili traženjem telefona i drugih uređaja.

Šta sve ovo u praksi znači?

Verovatno znači da ne bi trebalo da budemo baš tako strogi prema korišćenju tehnologije, kao što mnogi od nas jesu. Naravno, nije sjajno ako sate i sate provodite na društvenim mrežama. Ipak, tehnologija nam danas pomaže da zatvorimo jaz između ogromne potrebe za našom privatnošću sa jedne strane i ograničenim mogućnostima životnog i radnog prostora u kome provodimo vreme.

Zapravo je vrlo jednostavno: telefon nam je uvek pri ruci, a sadržaji na internetu su dovoljno zanimljivi da nam pomognu da se sasvim isključimo. Takođe, tako upućujemo i opšte prihvaćenu poruku da je to trenutak koji želimo da odvojimo samo za nas.

Istraživanje recimo otkriva i da su slušalice najočigledniji znak ali i na neki način fizička barijera između nas i drugih ukućana, kolega ili ljudi na ulici.

Zato bi verovatno trebalo imati više razumevanja za mlade koji se kod kuće kuckaju sa drugarima, roditelje koji deci daju tablete da bi dobili bar malo vremena za sebe (78 posto roditelja u Srbiji to radi) ili partnere koji stave slušalice i isključe se na neko vreme.

“Tehnologija zauzima značajno mesto u zatvaranju jaza privatnosti zbog svoje dvostruke uloge – ona obezbeđuje sadržaj koji nam omogućava da se „izdvojimo“, dok u isto vreme šalje i jasnu poruku drugima da ne želimo da budemo uznemiravani. Korišćenjem tehnologije u domu, lakše prevazilazimo izazove koje sa sobom nose neveliki životni prostor i otvorena komunikacija o potrebi za privatnošću”, kaže Roj Hesling, lider za uređenje enterijera, IKEA Jugoistočna Evropa.

A kako možete da iskoristite IKEA proizvode i rešite problem privatnosti u vašem domu, otkrijte na ovom linku.

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime