Postoji jedan način pravljenja odevnih predmeta stariji od svih aktuelnih: u pitanju je filcanje (engl: felting). Još pre nego što se počelo sa tkanjem i šivenjem, znalo se za svojstva vune da se njena najsitnija vlakna međusobno spajaju ukoliko se sirov materijal naizmenično presuje i tretira toplom vodom sa malo sapunice.

Tehnika je toliko stara, da je više drevnih naroda pominje u svojim legendama. Štaviše, neki nomadski narodi i dan-danas na ovaj način prave svoju odeću, prostirke i šatore. U naprednijim civilizacijama, filcanje je opstalo kao tehnika vezana za umetnički pristup dizajnu tekstila, uz sve više obraćanja pažnje na ekološka svojstva: vuna je poznata kao najbolji toplotni izolator među prirodnim materijalima.
 

Šta se zapravo dešava tokom samog procesa filcanja: presovanje pravi trenje između naparenih vlakana sirove vune, što uzrokuje da se vlakna naizmenično spajaju i odvajaju, i pri čemu se stvara fina mreža koja ih je trajno povezala. Jačinom i dužinom presovanja odmerava se da li će se dobiti čvrst i izdržljiv materijal (npr. za šešire, kapute) ili mekši i nežniji (za kape, šalove…). Naravno, mekoća zavisi i od sorte ovaca koje su bile dobrovoljni davaoci sirovine, uz merino ovce kao najpoželjnije donatore.

Postoji i varijacija tehnike u kojoj se radi ‘na suvo’, korišćenjem specijalne ‘nazubljene’ igle kojom se probada kroz materijal: mikro zupci na igli su takvog oblika da ‘upetljavaju’ i povezuju vlakna sirove vune prilikom ubadanja. Ovakav proces se najčešće koristi za doradu finih detalja.

Jednu stvar treba imati na umu prilikom održavanja filcanih proizvoda: mora ih se prati na ruke, u mlakoj vodi, i nisu srećni ukoliko ih previše cedite i uvrćete pre sušenja. Razlog je taj da pomenute nepoželjnosti zapravo predstavljaju dodatno filcanje strukture proizvoda, što ih može još malo skupiti – kao, uostalom, i ostale vunene proizvode…

Pored toga što malo opšteg znanja nikad nije naodmet, postoji i konkretan povod zašto smo se setili filcanja: u jednoj maloj beogradskoj radionici po imenu „4D“, dva para vrednih ruku koriste baš ovu drevnu tehniku ručnog presovanja vune prilikom izrade finih vunenih kapa, torbi, šalova, rukavica…

Osim tehnike, iz standardne konfekcijske ponude aksesoara izdvaja ih i pristup dizajnu, koji je pre svega artistički, ali uz obaveznu dozu zdrave infantilnosti.

Neke kape izgledaju kao da su zaostale sa seta nakon snimanja filma epske fantastike. Druge vraćaju duh sa početka 20-tog veka, kada se takav aksesoar pravio pojedinačno po narudžbi, samo što je ovde, u nekim detaljima, šeširdžija kategorično odbio da odraste.

Do sada nisu napravili isti prozvod u dva primerka…

 

Skoknite do njihove Facebook strane i bacite pogled na sve radove, a možete i ponešto da poručite.

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime