lg

Uroš Stojanović

Govori za Domino o Čarlstonu za Ognjenku, srpskoj kinematografiji i paukovači...

Domino: Sa nama je večeras najpopularniji čovek u Beogradu u predhodnih mesec dana, zaslužan za film Čarlston za Ognjenku, gospodin Uroš Stojanović. Neko ko je vratio Beograđane i ostale stanovnike Srbije u bioskope.
 
Uroš Stojanović: Pa nadamo se! Krenulo je fantastično, malo ih je (gledaoce) Koštunica rasterao ali će biti ok.

Domino: Kako se osećaš kao neko ko je napravio zaista strašan korak u srpskoj kinematografiji?
 
US: Prilično je zastrašujući osećaj, pošto svako ko je uradio nešto dobro u srpskoj kinematografiji dobio je, što bi rekle stare žene, nogu u dupe, govnjivu motku, ilovaču i takve stvari
 
Domino: A gde si ti tu?
 
US: Gledam da pobegnem!
 
Domino: To je interesantan koncept. Reci mi kako si uspeo da izvedeš celu tu priču? Pet godina priprema, dve godine rada!
 
US: Zato što uošte nismo znali u šta se upuštamo. Ja sam rekao u jednom trenutku – evo mi sad za dve nedelje počinjemo snimanje ne brinite ništa sve je pod kontrolom.
 
Domino: To je bilo pre pet godina?
 
US: To je bilo pre osam godina. I od tada ja svaki dan stvarno idem na posao i pokušavam da snimim film i sada je izašao na moje veliko iznenađenje.  
 
Domino: Šta je bilo najteže u celoj toj priči? Skupiti pare, okupiti ekipu, snimiti, izmontirati, naći ljude koji će da urade efekte?
 
US: Pa ne znam. To je odlika amaterizma, kada čovek uživa u svom poslu on je amater a ja stvarno uživam u svom poslu. Meni je najteže, to kao intervjui i da prodajem film, to mi je kao da idem kod zubara, a nisam nikad bio kod zubara i nisam nikad ni popravio ni jedan zub.
 
Domino: A šta je onda profesionalac ako je amater neko ko uživa?
 
US: To je amater. To je prosto koren reči, onaj ko voli to što radi, a profesionalac je onaj koji prosto zna i da je znao šta ga čeka odabrao bi neko bolje zanimanje. 

Domino: Hajde da pričamo malo o efektima. U filmu je 40 minuta efekata, napravili ste ovde čitav tim koji je radio samo na tome.
 
US: Sem Francuske, to niko nije radio u Evropi. Mi smo napravili jedan tim od svih ljudi koji nešto znaju o tome u Beogradu i iz okolnih zemalja, a onda su došli i neki ljudi iz Francuske koji imaju mnogo više iskustva. I prosto kao braća Limijer počeli smo da pravimo nešto od ničega i mislim da smo napravili neke lepe stvari. Ovo prosto nije takav film. Ovaj film bi mogao da se snimi i bez specijalnih efekata. 
 
Domino: Ali je vizuelno zaista impresivan!
 
US: Zato se koriste specijalni efekti. Da nam napravi neke slike koje mi inače ne možemo da vidimo u običnom životu. Pozivamo sve slušaoce u sredu, za one koje stvarno interesuje film, u galeriji Progres je otvaranje izložbe – Iza scene – kostim, scenografija i specijalni efekti. Nadam se da ovo nije reklama.
 
Domino: Kakve veze i da jeste.
 
US: Ispostavite mi račun! Specijalni efekti su jedna vrsta vizuelne umetnosti i videćete i kako se prave te stvari.
 
Domino: Znači da ćemo videti i maske koje su korišćene?
 
US: I kako se sve to pravilo!


 
Domino: Hoćeš napraviti Kako je sniman Čarlston za Ognjenku?
 
US: Pa prave to. Moja jedna koleginica Jelena ona je snimala to sve vreme. Spolja se to nikad ne vidi. Kada me je ona snimala na snimanju ja sam rekao Jelena molim te nemoj da me snimaš kada lažem. A ona je rekla ali onda nećeš biti na filmu! Spolja vi nikada ne pokazujete to što se stvarno radi. Ali ovde ćete da vidite te neke stvari skice, to kako se pravilo sve.
 
Domino: Hoćemo videti i animacije koje su korišćene?

US: Da, otprilike to kako se sve to pravilo i kako se došlo do toga.   
 
Domino: Kako se efekti ustvari prave? Možeš da probaš da nama koji nemamo pojma objasniš kako sve to ide? Jel se to prvo crta, pa se onda animira na računaru…
 
US:  U suštini, jako je velika mistifikacija oko specijalnih efekata i mi svi mislimo to je neka neverovatna tehnologija. Zapravo sve što je na kompjuteru je imitacija onoga što rade umetnici. Ti ako ne znaš da vajaš sa čekićem nećeš znati da vajaš ni 3D. To ja stalno imam kao primer, kad bi meni dali svu tu tehnologiju koju je imao Leonardo da Vinči onda bi ja mogao da napravim Tajnu večeru. Kad bi mi dali četkicu i tamo neko jaje, ali prosto sve je u oku. Za nekoliko godina neće postojati šporet i frižider koji nisu povezani sa kompjuterom i u tom smislu to nije ništa novo.
 
Domino: Da li ti sebe vidiš kao nekog renesansnog umetnika? Odnosno, da li misliš da je neophodno da imaš ta neka primenjana znanja iz više oblasti umetnosti i kreativnosti da bi mogao da napraviš film. Moraš da sedneš da napišeš priču, napraviš scenaraio, pa vizuelno sve to obradiš…

US: Zapravo jedina vrednost koju mora da ima filmski reditelj to je da bude veliki drkadžija. Znači da svi znaju da to prosto mora da bude dobro ili nećemo nikad završiti.
 
Domino: Čekaj, to znači da si ti super drkadžija pošto je film ispao super.
 
US: Hvala! Ja jesam super drkadžija.
 
Domino: Hajde da čujemo kako si na google tražio the worlds best movie composer i otkrio Šigeru Umabajašija?
 
US: Dobro, ja sam znao za Šigeru, ja sam čak veliki fan. Prosto nešto nije funkcionisalo u filmu, dugo smo montirali i shvatio sam da jednostavno mi nismo baš talentovani za muziku. Probao sam razne kompozitore ovde da mi nešto naprave i onda naravno uvek kada imam neki problem u životu ja odem i napijem se kao svinja i to sam i tada uradio i pao pod šank. Kada me je dovela hitna pomoć kući ja sam se setio da meni treba najbolji kompozitor na svetu i google-ovao sam ga i dobio sam odmah njegovu adresu, poslao mu trailer i on mi je sutra ujutru odgovorio: Da meni se ovo sviđa pošaljite mi film! Bukvalno za dva dana smo se dogovorili.
 
Domino: Ti si praktično završavao film kad si shvatio da nemaš muziku. Jel to normalno u toj nekoj proceduri pravljenja filma?
 
US: Vi kada montirate film onda stavljate neku muziku, prosto provizorno kakvu biste hteli da imate. Malo po malo smo izbacivali to i stavljali Šigeru Umabajašija koji pravi tu Holivudsku muziku kao Prohujalo s vihorom. I na kraju sam shvatio da je to sve njegova muzika. I srećom, pošto sam pijanica onda se sve ovo desilo.
 
Domino: I šta je na kraju rekao Umabajaši?
 
US: Bio je vrlo srećan.

Domino: Kako si došao na ideju da snimiš Čarlston za Ognjenku? Prvo si napisao priču, pa si krenuo da radiš na scenariju…
 
US: Prvo sam pročitao u novinama to da je u Beogradu šest žena na jednog muškarca. Sada je sedam. Ja imam sto kila i uopšte nisam ni malo privlačan, a ipak imam nekakav ljubavni život. To je negde prijatno na prvi pogled, ali zapravo pokazuje u kolikom smo mi problemu kao zemlja. To je meni bilo interesantno da napravim film o onome što nas muči ali da bude lep i da imaš lepe žene u njemu i da bude pravi bioskop. Prosto za to sam se zakačio.
 
Domino: Zašto si vreme prebacio u 1930. godine?
 
US: Kad pravite film, kao savremeni u Srbiji, vi ste opterećeni nekim glupostima dnevno političkim i ne možete da vidite ništa od toga. To je sedi Glogovac i gleda u račun iz samoposluge i plače. To vas opterećuje. A svako ko gleda ovaj film mislim da će pronaći sebe. Ovo nije nikakav arti film za babe, nego je stvarno film za publiku u kome možemo da se prepoznamo, a mislim i da može da se uživa u njemu. Kao što pričaju stare žene, lepa žena mora da bude glupa. To  nije istina. Tako je isto i sa fillmovima. Ima puno ružnih filmova koji su gluplji od bilo koje plavuše.
 
Domino: Dakle, svako će pronaći ponešto za sebe. Od onoga sa IQ 80 i pogledao je 2 filma koji će reći što je dobar ovaj film, a i oni koji će pričati o pikasovoj plavoj fazi?
 
US: Pikaso je kao i Tesla. Možeš da ne znaš ništa o Tesli ali vrlo teško ćeš da živiš bez sijalice. To je isto i sa Pikasom. Pikaso je promenio svet i sve nas može da bude baš briga za to, ali mi svi to imamo u svom iskustvu. Publika, naročito u Srbiji gde smo carstvo piraterije, je užasno obrazovana, bar filmski. Stvarno ljudi gledaju mnogo filmova i znaju stvari koje uopšte nisu dostupne ljudima u nekim civilizovanim državama gde ne postoji piraterija. Naša publika je mnogo pametnija nego naši filmovi.
 

Domino: Kako bi ti definisao te muško ženske odnose danas u Srbiji? Da li misliš da su normalni odnosi i da li je to baš kako treba da bude? Da li je posledica tog stanja sedam žena na jednog muškarca da imamo nenormalno opštenje između muškaraca i žena.
 
US: Ja spadam u tu manjinsku grupu i verujem u monogamiju. Meni je to da sada ti juriš za svakom suknjom jako dosadno. To je glupost. Najteže je da ti nađeš nekoga ko stvarno vredi i da se ti zaljubiš do kraja sveta. I to je isto bez obzira koliko ima žena na jednog muškarca. Za mene ima samo jedna žena.
 
Domino: A šta će onda da radi ovih šest preostalih?
 
US: Ono što je sigurno to je da će naći mnogo bolje frajere nego što sam ja.
 
Domino: Večeras je dodela Oskara, a Fest samo što je počeo, Uroše koji su tvoji filmski tipovi?
 
US: Potpuno su mi se smučili filmovi. Moram da priznam to je užasno reći ali gledao sam na piratu dva filma, Svini Tod i braća Koen. Svini Tod je meni jedan od najlepših filmova poslednjih mnogo godina. Ne znam gde su nominovani ali trebali bi sve da dobiju, a ovo se nadam da će Havier Barden da dobije. Nadam se da će Havier da igra u mom novom filmu.
 
Domino: A kad će to biti?

US: Najranije za godinu dana će početi da se snima.
 
Domino: Svini Tod je mjuzikl?

US: Jeste, to je čuveni brodvejski mjuzikl. Tim Barton je jedini čovek na svetu koji stvarno (ah da, ne sme da se psuje na radiju) može da radi šta god hoće i da pravi prave bioskopske filmove a da ne mora svakome da se dopada. I to je fantastično. Ovaj film se isplatio ali nije napravio ništa nenormalno! Toliko je bezobrazan i lep i savršen. Tim Barton je meni savršen. On je jedini čovek koji radi šta hoće. Musavo, mračno i perverzno…
 
Domino: Kakva je budućnost srpskog filma?
 
US: To je više pitanje za sledećeg ministra, jel je cela stvar u tome. U ovom trenutku postoje jako dobri projekti. Ja znam za tri ili četiri stvari koje klinci koji završavaju akademiju sada imaju. Ali, ovde su uvek uništavane te generacije i prosto desetak i više godina nije bilo nikog novog i zato nam je propao film. Samo je stvar u tome da li će ljudi koji imaju dobre ideje da se probiju do državne kese ili će da nastave da snimaju ovi koji stalno snimaju. Garantujem vam, gledao sam već dve ili tri scene filma Šišanje Steve Filipovića, koji je radio Šejtanovog ratnika i film je genijalan. Još ga snimaju ali stvarno je genijalan.
 
Domino: Hoće to biti ove godine ili za osam godina?
 
US: On je snimio deo filma, i nadam se da će da nastavi. Prosto, Steva Filipović je ta vrsta čoveka, kao i ja uostalom, koji ide glavom kroz zid i niko ne stoji iza njega. On radi to što misli i ovaj film će da završi, a kad to ćemo videti. I on ima ljude u inostranstvu koje to interesuje. Recimo Piter Džekson na Novom Zelandu. Kada radite nešto ozbiljno, uvek će biti neko ko će to da podrži, a ovo je nešto stvarno dobro.
 
Domino: Da li misliš da su FDU i produkcija RTS zaslužni za moralnu propast srpskog naroda?
 
US: Ja nisam siguran da umetnost može da utiče na jednu naciju, ali sve što je mogao FDU i taj srpski filmski establišment da uništi srpski narod je uradio. Kad su mene primali na FDU ja sam te godine gledao više od 150 puta film Crni petar. To je neki češki film Miloša Formana o retardiranom čoveku koji se zaposli u samoposluzi i onda se sat i po ništa ne dogodi. I onda sam ja morao da gledam taj film stalno svaki dan da bi krenuo da razmišljam na taj način da bi mogao da se provučen na prijemnom. Vama stvarno pokušavaju da slomiju kičmu na akademiji. I to jeste neki početak. Ko to preživi on je spreman na sve.
 
Domino: Legija stranaca, US marinci i FDU… Mi se svi ovde ložimo kako smo mnogo kreativni i pametni, i onda shvatimo da ti za dobar film treba samo dobra priča. U čemu je onda problem.
 
US: Dok ti dođeš do toga što je kreacija na filmu, naročito u Srbiji prođe mnogo godina i jedino je važno biti strašno uporan i velika svinja i nemati nikakvog obzira ni prema sebi, ni prema svojoj porodici, ni prema svom životu. Ima jako mnogo talentovanih ljudi na akademiji koji nikada ništa ne urade. A ima i nekih totalnih idiota koji idu iz filma u film. Ako vam nešto malo ostane od talenta kada se probijete to je onda čisto hobi.
 

Domino: Gde tražiš inspiraciju? Gledaš filmove?
 
US: Samo to lično! Lične neke odnose. Samo iz toga se pravi film. Sve drugo mi se čini da imam neki osećaj, da znam svoj zanat. Ali od toga se ne pravi film. U film se, u taj način rada zaljubite kao u osobu. U ovom filmu su sve žene i sva alkoholna pića istinita.
 
Domino: I paukovača?
 
US: To stvarno postoji! To sam pio kod Brice u Zrenjaninu. To je čuveni underground klub u Zrenjaninu. Cane iz Partibrejkersa je pobegao u Zrenjanin zbog te kafane. To je neka jaka loza, nešto 70 posto alkohola i u to stave otrovnog pauka i drže ga pola godine dok ne ispusti otrov i onda to piješ i potpuno je neverovatno.
 
Domino: I kakvi su efekti?
 
US: Spektakularni! Potpuno neverovatno. Ima i neke druge stvari bez pauka ali su odlične.
 
Emisija Domino se emituje na Radio 3 na 95.8 MHz svake nedelje od 23 do 24h.

3 thoughts on “Uroš Stojanović”

  1. film jeste odlican ! divno je sto se pojavaljuju ljudi koji imaju snage i upornosti za ovakve poduhvate. Veliki pozdrav za Urosa Stojanovica SANDRA

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *