lg

Nina Babić – Supermarket

Mislim da vam priraste za srce upravo nepretencioznost ljudi koji su vam tu na usluzi, činjenica da možete da sedite za šankom i dok pijuckate kafu ili toplu čokoladu pozajmite knjigu sa obližnjeg modula da vam pravi društvo, bez obaveze da je kupite...

Nina Babić je kreativna direktorka Supermarket prodavnice koja se nalazi u Beogradu u Višnjićevoj 10. Za Domino magazin govori o konceptu radnje, šta se u njoj sve nalazi, izložbama i Dorćolu kao art četvrti Beograda.

Šta je koncept Supermarket? 

Supermarket je takozvana konceptualna radnja, koja kao i slične njoj, pokušava da publici pruži neke nove i neobične sadržaje. U našem slučaju, to je kombinacija prodavnice gde možete da pronađete neke modne i kozmetičke brendove kojih nema nigde drugde na našem tržištu, dizajnirane predmete za kuću, "limited edition Starke", redizajnirane "Startasice".. Tu su i restoran, choco bar, frizerski salon, spa…
Za razliku od hiper-razvijenih zapadnih tržišta u kojima su se ovakva mesta pojavila kao otpor opštoj vladavini globalnih korporacija koje prodaju luksuzne proizvode i modu, kod nas je to bio pokušaj da se napravi jedan multifunkcionalan prostor u kome ćete moći da nađete zgodan miks proizvoda čija glavna odrednica nije ni skupo ni jeftino (mada oni jesu i to), nego, prosto cool, ali bez pretencioznosti.
Mislim da se to oseća u atmosferi mesta, koje jeste grubo i hladnjikavo u svom enterijeru, ali kada prođe prvobitni šok (neki ljudi su zaista šokirani time što je enterijer "nezavršen"), mislim da vam priraste za srce upravo nepretencioznost ljudi koji su vam tu na usluzi, činjenica da možete da sedite za šankom i dok pijuckate kafu ili toplu čokoladu pozajmite knjigu sa obližnjeg modula da vam pravi društvo, bez obaveze da je kupite…
 
Zašto baš Supermarket?
 
Supermarket kao ime je izabrano iz nekoliko razloga. Čitav koncept u sebi sadrži dozu lake nostalgije za raznim retro-dekadama i čak blagonaklonošću prema zlatnim godinama socijalizma. Ne ideološki, naravno, više estetski, što može da se primeti po našim raznim promotivnim materijalima. U tom smislu, Supermarket je bio asocijacija na šezdesete i sedamdesete kada su se otvarali supermarketi i donosili dah boljeg života sa Zapada. Pa onda i naša interna zezalica "super-mesto, super-kupovina". Konačno, sama lokacija je nekada bila diskont Maxi supermarket.
 
Čija je bila ideja?
 
Mislim da je glavni "krivac" Maja Vidaković, koja je u investitoru, Slavku Markoviću, pronašla neobičnog saradnika koji je njoj i svima nama uključenim u projekat dao odrešene ruke.
 
Koliko je bilo komplikovano realizovati koncept i da li su bili neophodni kompromisi?
 
Kompromisi su uvek neophodni, naročito u situaciji kada operišete u ovakvim uslovima koji trenutno vladaju. Da ima više para, verujem da bi i ponuda bila drugačija, ali sa druge strane, to vas tera da se snalazite i budete inventivniji.
 
 
Šta sve može da se nađe u Supermarketu?
 
Pre svega, tu je restoran, čiji je glavni kuvar Sem Veldheer potpuno fenomenalan. Spa vodi Monteko, koji je napravio mešavinu aromaterapijskih i hi-tech tretmana. Imamo čak i frizerski salon u kome koriste Paul Mitchell proizvode, koji su toliko kvalitetni i usluga je toliko dobra, da sam se potpuno razmazila. Choco bar zauzima centralni deo 25 m dugačkog šanka, idealan za posmatranje posetilaca, a možete da se častite topljenom crnom ili mlečnom čokoladom u 12 različitih ukusa. Adikcija vam je zagarantovana. Od prošle nedelje je proradio i sushi bar. U tom delu radnje se nalazi i naš "art corner", u kome trenutno ide digitalna izložba Branka Lukića, a 3. marta otvaramo izložbu Slavimira Stojanovića.
Imamo vrlo zanimljiv izbor predmeta za kuću koje je dizajnirao Maxim Velcovsky, češki dizajner koji je prošle godine ušao na listu 100 najznačajnijih svetskih dizajnera. On vro duhovito tretira socijalističku prošlost, ukrštajući je sa uobičajenim upotrebnim predmetima, dok mu produkciju rade stare socijalističke fabrike stakla i porcelana. Tako dobijete npr. klasičan set šolja za caj od belog porcelana, "prorešetanih" raznobojnim tufnama koje podsećaju na Damiana Hirsta. Ili Wellington čizmu od porcelana koja služi kao vaza. Tu je i italijanska kuća Covo, za koju radi nekoliko japanskih dizajnera, Giovannoni, Marre Moerrel, razne Koziolove i Rembrandtove sitnice.
Imamo veoma lep izbor knjiga koje ne možete naći u velikim knjižarama, Moleskine notese, japanske igračke od laserski sečenog kartona. Luksuzni kalifornijski džins 7 for All Mankind i Citizens of Humanity, koji nosi npr. Cameron Diaz, hit je u svetskim razmerama, a može da se nađe samo u Supermarketu (čak je u toku i rasprodaja:-). Cipele United Nude, koje je dizajnirao Rem. D. Koolhaas i naočare Cassius, novozelandski label inspirisan pokretom Bauhaus, a tu su i ultra-skupe, limited edition Tom Ford naočare od ebonovine, pored velikog broja "običnih" modela naočara Tom Ford i Web. Imamo i veliki izbor kreacija domaćih dizajnera, od street mode (Phat Phuk, Rope) do Ane Šekularac i Alexandra Nikolića, koji je moj novi favorit. Čisti holivudski glamur ’30-tih kroz prizmu 21. veka, potpuno fantastično. I, naravno, Costume National, kao oficijelne zvezde "fashion lounge-a".

Uskoro ćemo postati jedino mesto u gradu gde će www.gigstix.com imati prodajno mesto, gde će moći da se kupe karte za Exit i Madonin koncert, pa mislim da će i to biti zgodan povod da nas poseti dosta ljudi.
 
Kome je namenjen Supermarket?

Nadam se svima. Mi se trudimo da budemo potpuno otvoreni za sve, i kreativno i po cenama. Želeli smo da nam dolaze ljudi raznih interesovanja i budžeta, pa se trudimo da u svakom kutku postoje usluge i proizvodi u čitavom spektru cena. Nadamo se da svako može sebi ponešto da priušti. Vodili smo računa da i cene u restoranu budu nešto umerenije nego u okolnim restoranima u Strahinjića Bana. Dosta forsiramo domaće dizajnere, i želimo da ovo bude mesto gde će se domaći autori osećati dobrodošlim.
 
Ponuda deluje pomalo skupo, da li su ovi proizvodi jednostavno skupi ili je to cena ovakvog koncepta?
 
Mislim da se prosto dogodilo da su dobavljači onih proizvoda čije su cene najveće prosto bili najefikasniji u dostavljanju svoje robe. Šteta je što smo stekli reputaciju skupog mesta, time i nepristupačnog za većinu, jer se ponuda stalno menja. Svakog dana stižu nove modne kolekcije, nove knjige, nove sitnice, i čini mi se da su cene ovih novopristiglih proizvoda znatno umerenije. Npr. pristiže nam prolećna kolekcija francuskog DDP-a, koji ima cene u rangu Zare.
 
Da li je ovo prilika i za domaće dizajnere da predstave svoje radove i kreacije?
 
Apsolutno. Kod nas npr. možete da nađete odeću za decu i predmete za kucu koji su dizajnirali Gili Gili, dve sestre dizajnerke, od kojih jedna živiu Londonu, a druga ovde. Divni, poetični predmeti za kuću, jastuci, kecelje, duhovite majice za klince do 4 godine. Uostalom, domaćim modnim dizajnerima je posvećen veoma veliki segment radnje, a to je tek početak.
 
 
Planovi?
 
Namera nam je da postanemo pristupačniji po cenama, a da kvalitet ponude ne opadne – naprotiv. Osim toga, počeli smo sa izložbama i bićemo sve aktivniji na tom polju, tako da će se dešavati neke jako zanimljive svirke, performansi, izložbe… Isto tako, organizacija Mikser trenutno radi na organizovanju prvog nacionalnog predstavljanja srpske dizajnerske scene na nedelji dizajna u Milanu, u aprilu ove godine. Svi prototipovi koji će biti izloženi u MIlanu, biće sakupljani u Supermarketu. Takoreći, biće to izložba pre izložbe. A u maju ove godine, na jednoj industrijskoj lokaciji, Mikser (iza koga stoje svi članovi re:miksa, studija koji je osmislio Supermarket) organizovaće Design Expo, koji treba da postane platforma za okupljanje svih onih koji se bave pre svega dizajnom – što komercijalno, što nekomercijalno – a zatim i za razne kreativce i njihove projekte. Više o tome na sajtu www.mikser.rs
 
Šta misliš o ideji da Dorćol postane beogradska umetnička četvrt po uzoru na neke evropske i američke gradove? Da li misliš da je tako nešto moguće?
 
Mislim da će se to definitivno dogoditi. Ja naveliko pričam da će Dorćol biti naša verzija njujorškog Sohoa. Samo što mislim da će to biti neki miks sadržaja, prodavnica, galerija, restorana. Preskočićemo onu fazu kasnih sedamdesetih, početka osamdesetih kada je Soho bio isključivo galerijska četvrt i odmah dospeti u ovu ‘skuplju" fazu. To je potpuno logičan proces – centralna zona Knez Mihailove je postala preskupa i postaće "statusna zona" velikih brendova koji mogu da plate enormne kirije. Oni kojima ta vrsta statusa nije potrebna, biraće neke aktraktivne lokacije na Dorćolu, a možda kasnije i donjem Dorćolu, ka dorćolskoj marini ili Luci Beograd.
 

2 thoughts on “Nina Babić – Supermarket”

  1. kapitalisticka ideologija upakovana u primamljivi urbani omotach…propagiranje lazhnih vrednosti koje se ogledaju u kolichini novca…daleko jeod dostupachnog svima..i dobro je da je tako, alternativa uvek postoji

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *