Predstavi se našim čitaocima?
E pa ovako, zovem se Nikola, živim u Beogradu. Bavim se ilustracijom i grafičkim dizajnom, koji ću uskoro i diplomirati na Beogradskoj politehnici. Crtam još od malih nogu i imam u planu da crtam dokle god to bude moguće.
Kako bi okarakterisao svoj stil u ilustracijama ? ( ako nešto tako postoji )
Svoj stil? Pa nisam siguran kako bih ga okarakterisao, osim što mogu da kažem da je imaginativan. Sve ideje vučem iz sopstvene želje za većim saznanjem o svetu koji nas okružuje, računajući u to i svemir i njegove tajne koje volim da poredim sa tajnama koje krije i sam čovekov um. Volim da crtam stvari i pojave koje je teško objasniti i da svemu tome dam i neki dvosmisao i skriveni simbolizam. U tome mi pomažu jak kolorit, čvrst crtež, prava ideja i dobra muzika dok radim 🙂
Da li su tvoji radovi na neki način angažovani i da li misliš da umetnost to mora da bude?
Ne mislim da umetnost mora da bude angažovana u smislu nekog aktivizma, da govori o nekom trenutnom problemu koji je apsolutno nepovezan sa tom umetnošću. Tako da mogu da kažem da verujem u artizam, u umetnost radi same umetnosti. Naravno da se može u te svrhe iskoristiti i postići jak efekat, jer šta bi mediji danas bili bez umetnosti? Svoje radove angažujem samo u jednu svrhu: da pokažem drugim ljudima kakve slike imam u glavi, kako razmišljam. Njima iznosim svoje stavove i svoj karakter i nemam potrebu da ih angažujem u druge svrhe.
Da li postoji srpska ilustracija ili je sve to sve skup nekih raznih uticaja?
I da postoji stil koji bi se mogao nazvati srpskim ne bih voleo tako da ga okarakterišem, tim nazivom. Čini mi se da je na ove prostore ilustracija došla uglavnom kroz strip, i uvek kada se neko bavi ilustracijom znajte da se taj bavio i stripom, makar samo za svoju dušu, da ga zanima i slikanje i printovi… tako da mislim da je ispravnije reći da je ilustracija ovde skup raznih uticaja iz ostalih vizuelnih umetnosti.
Da li je danas u vremenu Interneta bitno odakle dolaziš?
Jako je bitno odakle dolaziš. Jako je bitno jer je to deo identiteta svakog od nas. Neko se ne oseća kao da ovde pripada ali on je odavde i to je deo njegove ličnosti. Internet je ceo svet pretvorio u jedno veliko selo gde je sve dostupno i svako sa svakim može da ostvari kontakt, ali da bismo se razlikovali međusobno i bili jedinstvene ličnosti potreban nam je i taj mali deo te ličnosti koji kaže da dolazimo odnekud i da nosimo to mesto sa sobom šta god radili negde u svetu. Ljudi će vas afirmisati kao srpskog ilustratora, dizajnera, arhitektu, muzičara i to će vas pratiti svuda i od toga ne treba bežati nego ga prigrliti jer bez toga niste celi.
Da li bi izdvojio neke svetski poznate ilustratore i naše ilustratore?
Od naših ilustratora izdvojio bih i neke koji pripadaju prostorima bivše YU, pa su to Mirko Ilić, koji je stvarno jedan od najvećih uzora među mladim dizajnerima i ilustratorima, Bob Živković, čije izvrtanje svakodnevnice u komične ilustrovane skečeve čine ilustraciju vedrim i pozitivnim pozivom, i najmlađeg među njima, Ivicu Stevanovića, čiji me je rad motivisao da se bavim svime što dotiče ilustraciju i na taj način je pokažem svima.
Od stranih autora izdvojio bih Dimitrija Rebusa, N1ko-a, Filipa dos Santosa, i iako nije ilustrator već slikar, Aleksa Greja, čije delo ima jak uticaj na moju inspiraciju i način razmišljanja o jednom delu, i izradi istog.
Baviš se uticajem boja na ljudsko ponašanje i njihovim simbolizmom, objasni nam kakav je taj uticaj?
Kada pogledate crvenu površinu na pamet vam padaju razne stvari, krv, strast, vatra, bes, ljubav. Svaka boja nosi ne jedan smisao nego više njih i kada tu boju unesete u crtež određene tematike, ta tema se transformiše i dobijate ih još dve, tri, pet u toj jednoj. Taj efekat mi se svideo i rešio sam da ga uvek koristim. Nije mi cilj da se sad, ne znam, igram ljudskim umovima i da izazovem nelagodnost ili nervozu kod posmatrača, ali hoću da probam da izazovem sva njegova osećanja ne bih li ga naterao da razmišlja o temi koju posmatra, jer je to takođe uloga posmatrača, da vidi, razmisli i proživi crtež.
Da li si izlagao negde i kakvi su planovi na tom polju?
Bilo je nekih kolektivnih prodajnih izložbi na Smederevskoj jeseni na kojima sam izlagao mali broj radova, a bila je nedavno i izložba u Beogradu, u bifeu "Ventil" gde sam izlagao desetak novijih radova. S obzirom na to da sam tek krenuo sa izlaganjima nemam puno izložbi iza sebe, ali imam u planu da ih bude jako puno u budućnosti. Radim brzo i puno radova se nakupi za kratko vreme, tako da imam ambiciju da ta izlaganja budu jako česta 🙂
Kako ti se čini evolucija street arta u pravcu kompleksnih ilustracija murala?
S obzirom na to da me jako zanima scena naših crtača grafita i street artista, jer se krećem u tim krugovima i sam se pomalo time bavim, jako sam zadovoljan kako se ta delatnost širi i sve više prihvata od strane građana. U nadolazećim danima bih voleo da vidim više akcija crtanja murala po gradu, jer imam jako puno velikih praznih zidova koji tako sivi i oronuli samo podsećaju da je tu bila zgrada i da je neki rat srušio. I sam imam želju da nekada uradim mural jer teško da će mi format papira dugo biti granica 🙂
Tvoja poruka mladim kreativcima?
Rad rad i samo rad. I svaku deju, koliko god luda bila stavite na papir, započnite je ako ništa drugo. I kada nemate volje za crtanjem, tražite ideju, one su tu, svuda oko vas samo treba naći onu pravu. Kada nemate ideju žvrljajte nešto nasumično. Bez obzira što ćete taj papir verovatno baciti i to je bilo usavršavanje. Citirao bih Konstantina Brankusija, velikog skulptora: "Radi kao rob, komanduj kao kralj, stvaraj kao Bog."
