Na pola puta Pančevo – Los Anđeles

Skupila se ekipa, sasvim slučajno

Prvi  pozvao drugog, treći upoznao prvog, četvrti se pojavio iznenada i eto grupe.

Šotić i Tulić iz Pančeva, Nastić i Vilson iz Los Anđelesa.

Kada smo se konačno okupili oko ideje da budemo remetilački faktor zahuktaloj dosadnoj hipsterskoj sceni  koja vlada Srbijom, bacismo se na posmatranje sebe i okoline onako Belmondovski i nepolitički korektno.

Od poezije proze fotogafije i nazad.

Od Holivud Bulevara do hotela Tamiš i nazad.

Sva četvorica omađijani boksom, i to nas drži na okupu, pored ’’gađanja rečima’’.

Uredno pišu na blogu b92 pod nazivom Final Round Art.

Ekipa :

Ivan Tulić, 1983, Pančevo. U pesmama ubija ljude, što često čini I u pričama. Tu je na svom igralištu. U stvarnom životu retko priča o tome ali posle nekoliko piva ili vina ume da ubije sagovornika jednom temom ili, u većini slučajeva, jednom rečenicom. O sebi priča isključivo u trećem licu. Obitava na blogu sa ekipom Final Round Art -a, dok u solo varijanti ispunjava tefter koji mu je devojka poklonila  2008. godine. To cini jer se nada da ce ga objaviti pre smrti . Voli boks I fudbal. Niti zna da se bije niti zna da dribla.

Sava Šotić, rođen 18.12.1988. u Pančevu.

Pisanjem počeo da se bavi relativno kasno, kao srednjoškolac,

i od tada ljubav prema književnosti prevazilazi granice, razgranavši se u

nekoliko pravaca: od predanog iščitavanja književnih dela, ponajviše klasika,

do pisanja priča, pesama i romana.

Ima završena 2 rukopisa romana, ali smatra da može bolje, stoga ih nije objavio.

Nekoliko njegovih priča se  našlo u književnom časopisu Kvartal,

kao i na online časopisu Prozaonline.com

Radovan Nastić Bensedin, 1975

Od Ritma Herca All Stars do posmatranja likova na Holivud Bulevaru.

Nije služio vojsku i ne ume da vozi auto, objavio ponešto od knjiga i

Opsednut plivanjem, boksom i Pin Up cicama.

Kolin Vilson, 1984

Miran i dobar dečko nesrećno zaljubljen u hajskul svithart,

Ni on nije odslužio vojsku i on je posetio ustanovu sa rešetkama,

Piše dok čeka da neko prolije pivo po podu

Striptiz kluba u kojem radi

Pa između dve kofe vode sumira život

Hemijskom olovkom.

Prilog poeta za dominomagazin :

soba 115   

veći deo dana ležim na stomaku

a onda poludim

i spušim pola pakle cigareta

i smešim se stablima

koja kriju ptice i električne vodove

preko puta mog kreveta

leži čovek sa rezom preko celih grudi.

za vreme posete rekao je ženi

da ga mrzi da umre.

samo bi spavao i čitao novine

nakon pet minuta dobio je groznicu i povratio.

tiho sam se uklonio iz sobe

u pratnji upaljača i njegove dnevne štampe

dok su mu ubrizgavali injekcije u nadi da im neće umreti pred očima.

kada sam se vratio

ležao je priključen na ekg

posmatrao je pljusak tihim

staklenim očima

dok je jedna od najzgodnijih sestara na odeljenju

zapisivala vreme napada

a napolju gromovi parali nebo i bljestali

na njenom dugom

nebranjenom vratu.

Tulić

pauza šljake – pljuga, dve striptizete i prljave vode kofa

Mislim da me je prezrela

Jer sam

Završio na robiji a imala je

Velika očekivanja

Bio sam dobar učenik

Dobro dete generalno

Kao i njen muž

Koji se mlad vratio iz Iraka

od kolena na dole

ostalo mu ništa

Iz vojske poštom poslali

Medalju zahvalnosti

Da je zakači na bedra

Dok pije antidepresive i vrišti u snu

Htedoh da mu pomognem –

Da im pomognem,

ali

ne ume  da prašta sestra

što ne znači da je ne volim

Možda je bolje

Da je pamtim kako je

Divno izgledala dok je išla na

Matursko veče

Dok je iz automobila njenih drugarica

Treštala muzika

Jefferson Airplane.

Kolin Vilson

bajka za decu

ovo nije pesma

ovo nije priča

ni bajka

ni mit.

ovo je život gde kutija kondoma

košta 250 dinara,

pa ti se više isplati da masturbiraš.

život u kojem ništa ne radiš

i nemaš nikakva primanja

ali ipak ne gladuješ i uvek

se nađe za flašu piva od 2l.

surova stvarnost

perverzni snovi

mrtva očekivanja

to je otrovna mikstura

čiji sastojak si ti

i ja

i mi

i svi.

u sumrak sviće

kad je jutro sumrak je

i ne možeš da spavaš

od surove alkoholisanosti zbog bajnog života.

e sad znaš kom pravcu ovo pripada

nije ni proza

ni poezija

ni bajka za decu

nego lep život

bajan, sjajan

surov.

Šotić

Waiting for the Sun

 

Na pola puta Pančevo – Los Anđeles
 
Nastić

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *