Art

Mikrob, dobra duša

Radovan Nastić Bensedin piše o Saši Markoviću i u njegovu čast poklanja knjige

Mikrob, dobra duša

Nemam pojma kako smo se upoznali, sigurno negde u gradu a znali se iz viđenja na radiju B92…

Bolje ga upoznah kada me je zvao da se pridružim ekipi LEPOG RITMA SRCA na proputovanju kroz Srbiju… Kao lutajući reporter i član Ritma herca all stars…

U dosta smo gradova bili, ali najupečatljiviji beše Kragujevac.

Sumanuto depresivan grad. Bilo proleće posle bombardovanja. Na primer, u pekari si mogao da klopaš burek, 2 jogurta i kupiš hleb za lovu koju bi u Beogradu pljunuo samo za jogurt. Mislio sam da se prodavačica zabrojala, i kažem joj da je nemoguće jeftino, ona mi reče:
–    A nema narod para ovde, svi su bez posla, sirotinja. Nije ovo Beograd.

Spavali smo kod Frizbija, koji je isto umetnik, slikar. Imao je sjajnu kuću, gde smo kuntali Mikrob i ja. Ostatak ekipe je spavao u Bekanovoj kući, u selu blizu grada.

Kod Frizbija je bilo skroz opušteno. Sedeli, duvalo se, bilo alkohola, ja žvakao bensedine. Uveče smo zaglavili u kafani. Krenulo je od girica i kokakole, a završilo betonom. Jebiga, Mikrob nije izdržao, pa je mešao pivo i rakiju. A kafana – prava bre, sa kockastim stolnjacima i teškim staklenim pepeljarama, pored pivskih flaša glavnim oruđem kafanskih tuča. Uz njihov alkohol i moje sokove, što je krasilo meze – girice. Presoljene. Od toga ume da skoči pritisak, pa za svaki slučaj popih 20 mg. Narodnjaci su pevali iz tranzistora koji se nalazio s one strane šanka, iznad seta čaša. Ali pravi narodnjaci, gde se u pesmama pominju livade, košute i jutarnja rosa, rumeni obrazi i jedre grudi… A Mikrob zakuntao na stolu. Frizbi i ja hteli dalje u grad, ali kako sa Mikrobom ? Onda ga digli i odneli do kuće. E sad, ovo zvuči jednostavno. Trebalo ga je podići – mislim da je Mikrob tada bio u najjačoj kategoriji koligramaže – a da ne padnemo sva trojica. Jeste da sam tada pio i kreatin, ali ne daje snagu krana, pa da dižem 200 kg iz čučnja.  Ok, nekako ga spakovasmo i posadismo u krevet – hrkao je da mi je mozak vibrirao.
 

 

Frizbi i ja smo na kratko otišli do nekog kafića gde se puštala gitarska muzika. Toliko je bilo mračno da mogu da potvrdim da je samo šanker bio tu, iako ga nisam video, ali neko je morao da nam sipa piće. Znam da riba bilo nije. I nekako je bilo štrokavo, kao u klonji Akademije. Brzo smo se smorili i vratili u kuću. Vraćajući se, snimio sam neki kafić odakle su urlali lažni narodnjaci koji pevaju o automobilima, novčanicima i sisama, a na ulazu cice u minićima… Tu je uživancija… Džabe, iz različitih smo filmova…

Probudih se oko pola 7, da krenem da lutam po gradu i uključujem ljude u program,  kad – Mikrob budan. Leži na boku i lista porno časopise. Prvo mi je bilo čudno zašto toliko dugo gleda istu fotku, pomislih zaspao je opet, a onda – umetnik je, možda ga zanima senzibilitet, ugao snimanja, izrazi lica aktera seksa, kad ono – on čita tekst !!! Ispod svake slike je bio tekst, klasika : Roziki se pokvario bojler pa je zvala majstora… Ili mladi student bez love, podstanar, a prsata gazdarica insistira da joj plati – može i u naturi… I on to bre čita. Kao roman ! A dobro, ako je njemu zabavno, meni ok. Možda se neko i venčao, ko zna.

Prespavah sledeći dan, loše vreme je bilo, i nisam hteo da gnjavim ljude po ulici, samo im još ja falim… Uveče se vratismo u Beograd.

Nekoliko godina kasnije, upoznao me Mikrob sa svojim prijateljem iz Engleske, MixUp-om.
MixUp, pored umetnosti kojom se bavi, voli fudbal. I reče mi Mikrob da bi bilo gotivno da ga vodim na Radovu tekmu. Idealno, baš smo tih dana igrali proziv Železnika.
Mikrob, kako sam reče, drugi put u životu posetio je stadion.
Došli smo pred stadion, palo je pretresanje, i pita pandur nešto MixUp-a, ovaj mi se obrati na engleskom, pandur u mašini – ne razume ništa – te ga reših problema, rekoh:
–    To je novinar iz Engleske !

Nije ga pretresao. Ipak je to strah od Evrope.

Na tribinama ugledah Belmonda, Jan Stjuarta, Delona,  predstavih MixUp-a svima, i krenuše pitanja o engleskim navijačima. Skupila se ekipa, pa se raspravljalo ko je najopasniji, ko su pičke…
A još MixUp navija za Notingem Forest, i ima njihov grb istetoviran na ramenu.
Spontan, opušten, zgotivili ga svi. Sporazumevanje je išlo više gestikulacijama i filmskim engleskim, ali dovoljno da se razumemo.
Utakmica nikada bolja, pljuštali su golovi, na kraju 5-4 za Rad.
Mikrob…Mikrob je stajao pored stuba, poluuspavan, nije razumeo fudbal, ali je voleo da gleda kako se mi ložimo na isti. E možda je zato samo njega na celoj tribini posrao golub, da ne zaboravi ni drugu utakmicu u životu.  Posle sam pitao MixUp-a kakav je bio fudbal. Rekao mi da je ekipa na tribini sjajna, a fudbal na nivou seoskih liga Engleske. Lester i Delon mu poklonili navijački šal, čak je fotku Mikroba sa tekme okačio na svoj sajt. Posle sam ga sreo još jednom, bilo je neko tmurno vreme, šljakao sam u knjižari SKC-a nakon prestanka rada na B92. MixUp je pravio neke fotke u automatima za slikanje na ulici, spremao se za neki performans… A Mikrob je u to vreme bio opčinjen mojom tadašnjom devojkom, ličila je na Beti Bup, opasnom ribom sa drkoš stavom…ali bila je seksi za medalju… Još kada sam sa njom sevnuo na MixUp-ovoj izložbi u REMONT-u, Mikrob nije skidao osmeh… 2003-a godina beše… Veza sa njom bila je najburnija u mom životu, često smo se svađali, pa onda svako ode u svoj krevet i komuniciramo putem sms-ova, a kreveti u istoj sobi.

Beti je otišla svojim putem odavno, nadam se da je preko – ali Mikrob bi me redovno pitao za nju, uz osmeh koji govori : blago tebi Bensedinu…

Voleo je da poklanja.

Imam Mikrobovu kolekciju posveta za dve knjige, maske, diskove koji će živeti dok postoji civilizacija u ovom obliku.

I sećanje na sjajan koncert benda The Hangmen u maloj sali Doma omladine, ne pamtim koje godine… 

Radovan Nastić Bensedin

Priče iz automata, izložba posvećena Saši Markoviću Mikrobu biće otvorena u galerija Remont, Maršala Birjuzova 7 u ponedeljak, 20. februar 2012. godine u 17.00 časova

Radovan poklanja čitaocima Domino Magazina po dve knjige Bensedin, Tri dana u Kinšasi i Niže nego ljudski. Pošaljite mail na knjige@dominomagazin.com
 

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 

Više uArt

Arhitektura vs. golotinja

Erotski kolaži kao umetnost

Domino Magazin 23.10.2017
Otvoren Muzej savremene umetnosti u Beogradu

Besplatan ulaz, evo do kada

Domino Magazin 20.10.2017
Poslednja Leonardova slika na prodaju

Aukcija u Christie

Domino Magazin 12.10.2017
Ja sam Nikon

Izložba 100 fotografija u Beogradu povodom 100 godina

Domino Magazin 09.10.2017
Obične stvari napravljene da vas nerviraju

Genijalni serijal grčke umetnice

Domino Magazin 09.10.2017
Sve se menja: Retuširane fotografije modela će biti označene

Nema više lažnih očekivanja

Domino Magazin 03.10.2017
Tintin je zapravo aseksualna devojčica?

Svi smo bili u zabludi

Domino Magazin 27.09.2017
Disney princeze u modernom izdanju

Devojke za kojim biste se okrenule

Domino Magazin 25.09.2017
Marina Abramović o Jugoslaviji (ne baš lepe uspomene)

Mračno, depresivno okruženje

Domino Magazin 20.09.2017
Banksy donirao sredstva od prodaje

I to za kampanju protiv oružja

Domino Magazin 18.09.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.