Britanska novinarka i istoričarka Fransis Stonor Saunders smatra da je CIA koristila apstraktni ekspresionizam kao oružje u Hladnom ratu.
Evo o čemu se radi.
Zna se da je CIA finansirala kulturne inicijative kao deo propagandnog rata protiv Sovjetskog saveza. To je činila indirektno, sa velike distance, putem organizacija poput Kongresa za kulturnu slobodu (CCF), anti-omunističke grupe aktivne u 35 zemalja, a koju je CIA finansirala i osnovala.
Na primer, CCF je sponzorisao pokretanje časopisa “Enkaunter” 1953. godine. Takođe je finansirao put i učestvovanje Bostonskog simfonijskog orkestra na Pariskom festivalu moderne muzike.
Prema njenim rečima, CCF je finansirao nekoliko razvikanih izložbi apstraktnog ekspresionizma pedesetih, uključujući Novo američko slikarstvo, koja je bila na evropskoj turneji između 1958. i 1959. godine. Galerija Tejt navodno nije mogla da priušti da dovede izložbu u London, pa je uskočio američki milioner Džulijus Flešman i finansirao put izložbe u Britaniju.
Flešman je bio predsednik fondacije Ferfild, koju je finansirala CIA. Može se, dakle, reći da su važni britanski apstraktni slikari poput Džona Hojlanda, a na koje je prilično uticala izložba galerije Tejt, oblikovani pomoću američkih špijuna.
Saunders takođe ističe povezanosti između CIA i njujorškog Muzeja savremene umetnosti (MoMA), koji je bio važan promoter apstraktnog ekspresionizma. Nelson Rokferel, predsednik MoMA četrdesetih i pedesetih, bio je blisko povezan s američkom obaveštajnom zajednicom. Isto važi i za Tomasa Bradena, koji je upravljao kulturnim aktivnostima u CIA, pre nego se priključio ”Kompaniji”, radio je kao glavni advokat u MoMA.
Ali zašto su to uradili možda se pitate?
Vidite, apstraktni ekspresionizam je bio povezan sa konceptom individualne slobode, njegova platna su shvaćena kao subjektivni izražaji unutrašnjih života umetnika koji su ih oslikavali.
Odnosno, umetnost je bila suprotstavljena zvaničnom ruskom stilu socrealizma.
Što je slalo jansu poruku da je Amerika bila zemlja slobodnih ljudi za razliku od Rusije.
CIA je tako finasirala brojne umetnike koji nisu ni znali odakle dolazi novac. Verovatno najbolji način da jedna tajna služba potroši novac poreskih obeznika…
Apstraktni ekspresionizam i popart.