Slika: Da li je CIA pokrenula čitav umetnički pravac?
Art

Da li je CIA pokrenula čitav umetnički pravac?

I to u sklopu propagandnog rata sa SSSR

wiki: David Hume Kennerly, izvor: index, b92
Da li je CIA pokrenula čitav umetnički pravac?

Britanska novinarka i istoričarka Fransis Stonor Saunders smatra da je CIA koristila apstraktni ekspresionizam kao oružje u Hladnom ratu.

Evo o čemu se radi.

Zna se da je CIA finansirala kulturne inicijative kao deo propagandnog rata protiv Sovjetskog saveza. To je činila indirektno, sa velike distance, putem organizacija poput Kongresa za kulturnu slobodu (CCF), anti-omunističke grupe aktivne u 35 zemalja, a koju je CIA finansirala i osnovala.

Na primer, CCF je sponzorisao pokretanje časopisa “Enkaunter” 1953. godine. Takođe je finansirao put i učestvovanje Bostonskog simfonijskog orkestra na Pariskom festivalu moderne muzike.

Prema njenim rečima, CCF je finansirao nekoliko razvikanih izložbi apstraktnog ekspresionizma pedesetih, uključujući Novo američko slikarstvo, koja je bila na evropskoj turneji između 1958. i 1959. godine. Galerija Tejt navodno nije mogla da priušti da dovede izložbu u London, pa je uskočio američki milioner Džulijus Flešman i finansirao put izložbe u Britaniju.

Flešman je bio predsednik fondacije Ferfild, koju je finansirala CIA. Može se, dakle, reći da su važni britanski apstraktni slikari poput Džona Hojlanda, a na koje je prilično uticala izložba galerije Tejt, oblikovani pomoću američkih špijuna.

Saunders takođe ističe povezanosti između CIA i njujorškog Muzeja savremene umetnosti (MoMA), koji je bio važan promoter apstraktnog ekspresionizma. Nelson Rokferel, predsednik MoMA četrdesetih i pedesetih, bio je blisko povezan s američkom obaveštajnom zajednicom. Isto važi i za Tomasa Bradena, koji je upravljao kulturnim aktivnostima u CIA, pre nego se priključio ”Kompaniji”, radio je kao glavni advokat u MoMA.

Ali zašto su to uradili možda se pitate?

Vidite, apstraktni ekspresionizam je bio povezan sa konceptom individualne slobode, njegova platna su shvaćena kao subjektivni izražaji unutrašnjih života umetnika koji su ih oslikavali.

Odnosno, umetnost je bila suprotstavljena zvaničnom ruskom stilu socrealizma.

Što je slalo jansu poruku da je Amerika bila zemlja slobodnih ljudi za razliku od Rusije.

CIA je tako finasirala brojne umetnike koji nisu ni znali odakle dolazi novac. Verovatno najbolji način da jedna tajna služba potroši novac poreskih obeznika…

Komentari (1)

1 Komentar

  1. fr

    22.10.2016at12:16 am

    Apstraktni ekspresionizam i popart.

Ostavi komentar

*

 
Art

Više uArt

Tribina Strip i religija u Domu omladine

Ciklus okruglih stolova o zabranjenim temama srpskog i jugoslovenskog stripa "SRED ČETKICA, BAJONETA..."

Domino Magazin 12.12.2017
Ovaj tip stvarno zna da se našminka

Može da postane bilo ko

Domino Magazin 07.12.2017
Ovako bi Barbie i Ken izgledali u Istočnoj Evropi

Sede u raspaloj kuhinji i puše a tu je i baba

Domino Magazin 04.12.2017
Šta je Mikelanđelo sakrio na poznatoj fresci?

Zanimljiva teorija

Domino Magazin 30.11.2017
Ovaj fotograf ima milion pratilaca

Pogledajte slike pa će vam biti jasno zašto

Domino Magazin 30.11.2017
Postoji i gola Mona Liza?

Misterija se krije u podrumima Luvra

Domino Magazin 27.11.2017
Genijalni crteži ljudi kao u stripovima

Samo pošaljite fotku ovom tipu i dobijate crtež

Domino Magazin 22.11.2017
Otkriveno Mikelanđelovo tajno skrovište

I otvara se za javnost

Domino Magazin 17.11.2017
Prodata najskuplja slika na svetu

Slika Leonarda da Vinčija naravno

Domino Magazin 17.11.2017
Wow kakve fotografije

Umetnik iz Kanade slika mlade lepe

Domino Magazin 14.11.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.