Postavi Domino za omiljeni Google izvor
Uvodi se jedna od najstrožih mera u Evropi kada je reč o korišćenju veštačke inteligencije među decom. Vlada Norveške odlučila je da od naredne školske godine zabrani upotrebu generativnih AI alata učenicima osnovnih škola, uz obrazloženje da tehnologija ne sme da zameni osnovne korake u procesu obrazovanja.
Premijer Norveške, Jonas Gahr Støre, izjavio je na konferenciji za medije da alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji omogućavaju deci da preskaču važne faze u učenju. Kako je naglasio, škole bi trebalo da se fokusiraju na razvijanje temeljnih veština poput čitanja, pisanja i matematike.
Nova pravila stupaju na snagu početkom školske godine krajem avgusta i odnose se na učenike od prvog do sedmog razreda, odnosno na decu uzrasta od šest do 13 godina. Za starije učenike predviđena su nešto fleksibilnija pravila.
Tinejdžeri između 14 i 16 godina moći će da koriste generativnu veštačku inteligenciju isključivo uz nadzor nastavnika, dok će učenici stariji od 17 godina biti podstaknuti da AI koriste samostalno, ali odgovorno.
## Nastavak politike „manje tehnologije u učionici“
Ova odluka nije prvi korak Norveške ka smanjenju uticaja digitalnih tehnologija na obrazovanje. Još 2024. godine zemlja je zabranila upotrebu pametnih telefona u školama, a rezultati su, prema zvaničnim podacima, bili izuzetno pozitivni.
Nakon zabrane zabeležen je pad vršnjačkog nasilja, poboljšanje školskih rezultata i značajno smanjenje broja poseta psiholozima zbog problema sa mentalnim zdravljem. Najizraženiji pozitivni efekti primećeni su kod devojčica.
Pored toga, norveške vlasti planiraju i zabranu korišćenja društvenih mreža za svu decu mlađu od 16 godina, po uzoru na model koji već primenjuje Australia. Predlog zakona trebalo bi da bude predstavljen parlamentu do kraja godine.
Slični trendovi pojavljuju se i u SAD
Rastuća zabrinutost zbog uticaja AI četbotova na mlade nije prisutna samo u Evropi. U Sjedinjenim Američkim Državama vodi se rasprava o zakonu koji bi od kompanija zahtevao proveru uzrasta korisnika i ograničio pristup određenim AI servisima maloletnicima.
Predlog zakona poznat pod nazivom GUARD Act prošao je nadležni odbor američkog Senata, ali još uvek nije stigao na konačno glasanje. U međuvremenu je njegov sadržaj ublažen – umesto da obuhvata gotovo sve AI četbotove, sada se prvenstveno odnosi na takozvane „AI pratioce“.
To bi potencijalno moglo da izuzme popularne servise poput ChatGPT, Google Gemini i Microsoft Copilot, iako kritičari upozoravaju da ostaje nejasna granica između AI asistenta, AI pratioca i klasičnog alata za pretragu.
Da li je ovo budućnost obrazovanja?
Dok jedni smatraju da veštačka inteligencija može unaprediti proces učenja, drugi upozoravaju da preterano oslanjanje na AI može usporiti razvoj ključnih veština kod dece. Norveška je sada među prvim državama koje su odlučile da povuku jasnu granicu između tehnologije i osnovnog obrazovanja.
Ostaje da se vidi da li će i druge zemlje slediti ovaj primer ili će pokušati da pronađu balans između digitalnih inovacija i tradicionalnog učenja.
