IGNORE

Asteke je uništila salmonela

I naravno španski osvajači

flickr: Rafael Saldaña
Asteke je uništila salmonela

Propast astečkog društva bila je predmet mnogih istraživanja koja su konstatovala da su je prouzrokovala dva glavna faktora, dolazak španskih osvajača i brojne bolesti koje su tada harale Evropom a na koje domorodačko stanovništvo nije imalo imunološki odgovor.

Kad su španski konkvistadori stigli u Meksiko 1519. godine, tamo je po procenama živelo čak i oko 25 miliona ljudi. Samo vek kasnije ostalo ih je samo milion.

Domorodačko stanovništvo mnogo su efikasnije od španskog oružja ubijale epidemije bolesti koje su Španci doneli sa sobom.

Pretpostavki i nagađanja bilo je mnogo, ali koje su tačno bolesti doprinele padu Astečkog Carstva nikad nije potvrđeno.

Časopis Nature objavio je da su naučnici izneli prve DNK dokaze o bakteriji koja je možda izazvala najgoru epidemiju iz toga razdoblja – o salmoneli.

Najgora od tih epidemija harala je između 1545. i 1550. i odnela 80 odsto autohtonog stanovništva.

“Epidemija iz 1545. godine smatra se jednom od najrazornijih u istoriji Novog Sveta”, napisala je grupa naučnika iz nemačkoga Instituta Maks Planka na portalu “bioRxiv”.

U pokušaju da rasvetle uzrok epidemije među Astecima, naučnici su na groblju na visoravni Oaksakan na jugu Meksika uspeli da izoluju DNK iz zuba 29 pokojnika, od kojih ih je 24 umrlo u doba epidemije 1545. – 1550.

Stručnjaci su razdvojili bakterijski DNK od ljudskog i nakon upoređivanja rezultata sa više od 2.700 modernih bakterijskih genoma utvrdili da je nekoliko bilo zaraženo smrtonosnom vrstom salmonele nazvanom Paratyphi C.

Danas je Paratyphi C izuzetno retka vrsta salmonele, ali pojavljuje se povremeno, posebno u zemljama u razvoju.

To je potencijalno prvi genetski dokaz patogena koji je možda uništio astečku populaciju nakon evropske kolonizacije.

Neki stručnjaci imaju i određene zamerke pa kažu da tehnika kojom su se koristili nemački naučnici ne može da izdvoji DNK viruse koji su takođe mogli da imaju uticaj u astečke epidemije, što bi značilo da jedan veliki segment zagonetke i dalje nedostaje.

U nezavisnoj studiji objavljenoj ovih dana, naučnioci sa univerziteta u britanskom Koventriju analizirali su bakterijski genom sa ostataka mlade žene sahranjene u Norveškoj 1200. godine i izolovali vrstu Paratyphi C, što upućuje na to da je ta vrsta salmonele kružio Evropom pre nego što su evropski doseljenici došli u Meksiko.

Samo po sebi to nije dovoljno da poveže ova dva otkrića, ali je dobar početak, rekao je za Nature profesor Hendrik Poinar sa kanadskog univerziteta Mekmaster.

Naučnici sada moraju da pronađu više drevnih bakterijskih genoma iz Evrope i Amerike iz tog vremena ako žele da potvrde svoje teze o tome šta je prouzrokovalo smrtonosnu epidemiju koja je izbrisala astečko društvo.

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 
IGNORE

Više uIGNORE

Ovakvi muškarci su skloniji prevari

I imaju veće seksualne porivež

Domino Magazin 22.09.2017

Meghan Markle se sprema za venčanje

Pitala Kate Middleton da joj bude kuma

Domino Magazin 20.09.2017

Facebook testira Snooze dugme

Za prijatelje koji vam dosađuju

Domino Magazin 20.09.2017

Roboti ubice dolaze i to bi mogao da bude naš kraj

Stručnjaci upozoravaju

Domino Magazin 22.08.2017

Huawei P10 Lite

Odličan telefon na svim nivoima!

Domino Magazin 19.08.2017

Leonardo DiCaprio igra Leonarda

Ali onog malo poznatijeg

Domino Magazin 16.08.2017

Karl Lagerfeld o bivšem dečku

Nikada nisu imali fizički kontakt

Domino Magazin 16.08.2017

Kada kultne patike dožive makeover

New Balance 574 SPORT

Domino Magazin 08.08.2017

Stan Smith u novom letnjem izdanju

Nisu kožne ali su odlične

Domino Magazin 01.08.2017

Svi ljudi imaju nešto zajedničko

Svi želimo toplu pizzu i to BRZO

Domino Magazin 01.08.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.