lg

SAMOUBISTVBO

Da li ste nekada pomislili da se ubijete? Stvarno, iskreno da li ste? Ja jesam. Ali sam...

Da li ste nekada pomislili da se ubijete? Stvarno, iskreno da li ste? Ja jesam. Ali sam isto tako shvatio:

  1. kada bih to uradio bio bih strasna kukavica
  2. nemam hrabrosti da to uradim
  3. ne bih nikada na taj nacin povredio ljude koje volim

Mislim realno, nemam ja razloge da se ubijem… Boze, ne mogu ni da verujem da pisem o ovom… ali stvarno zar svakom ne dodje ponekad da vise ne zivi… I sta tad?

Na sve ovo inspirisala me je drugarica koja je pala u ogromnu depresiju… ne vidi razlog da zivi i ponekad se uplasim da bi mogla da ucini nesto sama sebi da naskodi… Zbog toga posvecujem joj ogromnu paznju iako mi ponekad nije do toga da slusam tako mracne price…

Padnem ja u depresiju… cesce sada nego pre godinu dana, ali samoubistvo, hm… Mislim da bi to neki ljudi i uradili da imaju hrabrosti… umesto toga odaju se porocima, svete se sami sebi i drugim ljudima…

 Nego, nesto drugo mi pada na pamet, vezano za smrt (kad sam vec poceo sa mracnim temema).  Da li vi ponekad razmisljate sta bi bilo kada biste vi sada umrli? Da li zamisljate kako bi se ko ponasao? Ko bi plakao, ko vristao, koga nebi bilo briga? A? Ja da. Boze, da mene sutra neko ubije vi to nikada ne biste saznali… Cudan je ovaj zivot.

 S druge strane, da li razmisljate o tome sta bi se desilo kada bi neko vama blizak sada umro. Ja da. Ponekad se toliko udubim da mogu da osetim bol i mogao bih da pocnem da placem… Jednom sam sanjao da mi je neko jako blizak umro. Probudio sam se uplakan i potpunosti slomljen…

 Inace ne razmisljam o smrti… Ne znam sta mi sada bi. Na neki nacin smrt je taboo tema… Zar ne? Jel se vi plasite smrti? Ja ne… ali bilo bi stvarno steta… J

 p.s. Slika- Kaisi su mi jedna od pasija… Ovo je jedan od novijih…I malo otkcenijih…. Naravno kais i te kako mozemo povezati sa samoubbistvom, a I ove mrtvacke glave… Ako me prepoznate u gradu po kaisu slobodno se javite…

 

 

 

1 comment on “SAMOUBISTVBO”

  1. Hej, Luka…
    danas sam prvi put ovde i naletim prvo na tvoj text. cudno…
    moj muz se ubio pre tri godine. imao je 31, a ja 28 godina. nemoj da me pitas zasto, to je so na ranu. mislim, TADA nisam primetila simptome, prosto nisam razmisljala da neko moze da se ubije kada ima sve uslove za srecu. ni danas ne znam sta ga je na to nateralo, nismo bili u dugovima, radili smo oboje..lepo smo se slagali, mislim, 6 godina smo bili zajedno. samo je jednog jutra otisao na posao, a uvece su ga nasli u stanu njegove mame, visio je u kupatilu. ne znam o cemu je razmisljao, a bio je strasno inteligentan i beskrajno duhovit. ja sam se ponovo udala, posle dve godine agonije, depresije, plakanja, perispitivanja.
    htela sam da ti kazem da razumem tvoja razmisljanja, mozda vise nego i ti sam. strasno je kada pozelis da umres, kada te mrak vuce, a ti se predajes. posle smrti mog muza bila sam na ivici i ja…nekoliko puta.
    pokusaj da razgovaras sa psihologom, to ce ti stvarno pomoci. i ako zelis da pomognes svojoj drugarici, pozovite organizaciju Srce, oni ce vam pomoci. Broj telefona je 021 6623 393. Zelim vam svu srecu ovog sveta.

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *