Prava vernost

Irvin Velš: “Muškarac koji menja žene - to je oprostivo, ali muškarac koji menja fudbalski klub za koji navija - to je čist nedostatak karaktera. To je muškarac koji je potpuno izgubio osećaj za vrednosti u životu.”

Pre nekoliko godina Delije upale na trening fudbalera Zvezde, naudarale svoje ljubimce (sa izvesnim osećajem za “ferku“, 11:11, što mu dođe kao neka vrsta utakmice), gnevni zbog loše igre kluba koji je nekada bio prvak Evrope (a i šire), ali teško da će ijedan od tih besnih i razočaranih momaka prestati da navija za Zvezdu ili da će ove zime kupiti crno-beli šal da mu greje dušu i telo. Ovih dana se navijači Partizana jako jede na svoj klub, psuju, pljuju i svašta još, ali ne prestaju da navijaju za Partizan.

Prava vernost

Irvin Velš je odličan pisac. Toliko dobar da je izmaštao i opisao neverovatan događaj u knjizi Ekstazi. “Ekstazi“ je poprilično dobra knjiga, ali nikad, ni u mašti, ni u bajci, ni u lošem filmu, ama baš nikad, osim u gore pomenutoj knizi, ne desi se da jedan muškarac promeni fudbalski klub za koji navija: “Muškarac koji menja žene – to je oprostivo, ali muškarac koji menja fudbalski klub za koji navija… to je čist nedostatak karaktera. To je muškarac koji je potpuno izgubio osećaj za vrednosti u životu“. Dodatni kuriozitet je da ove reči izgovara ženski lik u knjizi.

Postoje muškarci koji su do ludila voleli neke žene, a onda ih prošlo, pa ih ostavili bez osvrtanja. Ima muškaraca koji mnogo vole svoju ženu, ali vole i druge žene. Ima muškaraca koji pođu po novine do trafike na uglu, a onda se zanesu i nastave da hodaju, pa ostave ženu i nekoliko komada veoma slatke dece. Ima ljudi koji promene veru, državljanstvo… Ima muškaraca sklonih promenama, pa menjaju automobile, zanimanje, mesto stanovanja, političku stranku… neki čak promene i prezime, ali da „zvezdaš“ odustane od Zvezde i počne da navija za Partizan ili obrnuto, ili što bi rekao Nik Hornbi da navijač Arsenala malo vanbračno pljeska i navija Totenhemu, to se jednostavno ne dešava. Nema vernosti kao što je navijačka vernost, i nema tako bezuslovne ljubavi.

Prava vernost

Ima neverovatnih (i istinitih) priča. Izleče se ljudi od alkoholizma, “skinu“ se sa teških droga, odustanu od suprotnog i/ili istog pola, pa odu u manastir, prestanu da kockaju ili da se bave politikom, izgube veru u ljude, sebe, Boga. Čak je i Maršal umro. Umro je i Sloba. Ali nikad, baš nikad, pasionirani navijač ne prestane da veruje da će u idućem prvenstvenom kolu “naši“ da zabiju “njihovima“ gol više, ili već koliko treba. Kažu da nada umire poslednja. Nije istina. Ova nada ne umire nikad!

Izvor: B92

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *