Mailovi iz Omana

Kod nas nije bilo velike oluje, samo poplava. U kuci u kojoj sam ja je bili poptpoljeno prizemlje (1m visina vode bila u kuci). Mi smo se evakuisali na sprat (tu je i moja soba) i tu smo prespavali sredu na cetvrtak. Tokom noci se voda povukla, pa su dzipovima dosli po nas. Svuda blato do kolena ostalo a u ulici  jezero. Kola su bila ispred kuce i bila su skroz pod vodom. Ma ne mozes da verujes kakav je  sve trip bio.  Sve se izdesavalo jako brzo. Mislim na nadolazenje vode, pre svega;)

Elem, u utorak je bilo najavljeno da dolazi neki ciklon iz Indijskog okeana. Stizala su upozorenja da se ostane u kuci. Da se pripreme neke zalihe vode I klope. Mi smo pravo da ti kazem to iskulirali. Narod je, klasika, napravio guzve po prodavnicama I ispraznio ih. Da ne ispadnemo najgori, J kupili smo konzerve (komada 3;)) i generalno uvek imamo zaliha vode za par dana u kuci, ali iskreno, nismo ocekivali neku veliku katastrofu. U utorak su nam I u firmi najavili da ako se nesto desi ne dolazimo na posao.
Sreda jutro budimo se klasika oko 7. Napolju pada kisa, sto je ovde retkost, a i kada je i standardna kisa, kako je ova izgledala, bude frke po gradu. Moji cimeri krecu na vreme na posao, a ja zbog situacije, najavljenog neradnog dana se malo razvlacim. Krecem oko 8.30. U kolima se cujem sa koleginiciom, saznajem da je definitivno neradan dan  i krecem da se vracam lagano kuci I da usput pogledam obalu po kisi i vetru koji je bio slabiji nego sto kosava ume kod nas. 

Kod nas u kuci se, inace, smestio i jedan lik koji radi u gradu koji je blize zoni za koju se predvidjalo da ce biti njugorozenija i kada sam se vratio kuci pozvao me da se malo njegovim dzipom provozamo po kraju. Ovde je kisa atrakcija, a posto nemaju kisnu kanalizaciju, i mala kisa izazove velike probleme. Ne nekim delovima su se vec stvroile bare koje nisu mogle obicnim kolima da se prodju. U medjuvremenu su i moji cimeri krenuli da se vracaju sa posla, ali posto nisu mogli da pridju nasem kraju, bila je ideja da mi dodjemo dzipom po njih. I tako sedimo kolega I ja u dzipu, cekamo da se cujemo mobilni sa cimerima koji pokusavaju da se probiju drugim putem, da ih pokupimo na mestu blizem kuci. U roku od dva minuta bara pored nas, na putu, podigla se za par santimetara. Mi trk u kucu. Voda dodje preko celog dvorista I krene da nadolazi stepenik po stepenik. Ima jedno pet stepenika do kuce. To su trenuci kada covek prosto gleda i ne vereju jos uvek da ce da udje u kucu. Prosto kako voda da udje u kucu, pa to je kuca?!?! Osvestimo se, vidimo  vrag odneo salu, I krenemo da evakuisemo prizemlje. U prizemlju su kuhinja, dnevna soba I trpezatija I soba kolege koji nije uspeo da se probije. Naravano, prvo cimeriovu sobu evakuisemo, I Srbi k`o Srbi, belu tehniku. Voda je vec bila desetak centimetara u kuci kada ulazi Filipinka Magda, kucna pomocnica za celu firmu I njen sin, sa tri plasticne kese stvari. Njihoca kucica je iza nase kuce, u dvoristu, I vec je dobrano potopljen. Magda, kakva je, predobro celjade, krene da pomaze nama u evakuaciji stvari iz kolegine sobe. Ja je pitam a sta je sa tvojom kucom, ona slegne ramenima – puna vode. Onda kroz vodu koja je do guse napolju do njene kuce da iznosimo stvari. Ja naravno opet prvo navalio na belu tehniku 😉 Uspeli smo I dobar deo njenih stvari da iznesemo na nas sprat I tu  smo se ulogoriliJ. Voda je vrlo brzo narasla 1.5m u prizemlju I tu se nekako stabilizovala. Malo nas je hvatala frka sta ako nastavi. Napravili smo backup plan da idemo na krov, gde ima neki deo unutra, izlaz na krov 2m*1m. Tu je bila ideja da ostavimo najvaznije stvari I da plavamo. No, na srecu, to nije bilo potrebno. Kada se voda stabilizovala, otvorili smo neko francusko vince, koje sam inace cuvao u steku, za ne daj boze J. Magda je imala zgotovljen rucak, neku filipinsku piletinu I pirinac I uzeli smo da klopamo. …….

Elem, oko devet uvece smo videli da voda pocinje da opada I otisli smo da spavamo. Ja sam pokusavao malo da citam na svecu. Ujutro oko sedam su nas probudili nasi koji su dosli dzipovima da nas evakuisu. Glavnina vode je otisla, ali u ulici je ostalo jezero I svuda blato…I smrad Nas trojica cimera smo dobili privremeni smestaj kod ljudi kojima su porodice u Beogradu.