Kraj

Veceras sam opet pomislio da suze mogu da mi pomognu da izbacim tugu iz sebe, ali jednostavno nije mi se plakalo…

Veceras sam opet pomislio da suze mogu da mi pomognu da izbacim tugu iz sebe, ali jednostavno nije mi se plakalo… Cak ni tuzne pesme nisu uspele da me na to nateraju…
Danas mi je desilo jedno iznenadjenje… Dobio sam poruku u kojoj sam mogao da shvatim da jedna osoba zna za moj blog… Ne pitajte me kako i zasto, ali ja sam pukao pod pritiskom i obrisao sve postove… To je jedan grozan osecaj… za one koji su pratili u pitanju je jedina osoba koja zapravo zna za sve sto se desilo… Ipak, zaista ne mogu dalje da pisem… Zao mi je sto sve ovo ipak necu zavrsiti kako sam mislio… Ko zna zasto je to dobro… Zao mi je i zbog domino magazina, ali i tamo je kraj. Zelim svima da preporucim da istraze ovaj sajt jer ima fenomenalnih sadrzaja… www.dominomagazin.com
 
Necu sve ostaviti nedovrseno te cu u ovom poslednjem postu pokusati malo stvari da sazmem i za one koji su pratili da donekle objasnim…
Dakle, u poslednjem periodu mog boravka u USA vec sam se potpuno opustio I provodio fenomenalne trenutke… putovao sam, video mnogo toga o cemu sam oduvek sanjao… Provodio fenomenalne trenutke s mojim prijateljima… ponekad bismo po troje spavali zajedno jer smo znali da se uskoro rastajemo… Vidjao sam i Martina, ali potpuno pomiren s cinjenicom da je on s Brajanom… Sve je bilo OK…
Sam rastanak jako mi je tesko pao… Isplakali smo kisu suza… Ne secam se u zivotu kada sam toliko plakao… U Beogradu posle svega naisao sam na totalno razocarenje I monotoniju… Nisam zeleo nikog da vidim… Taj osecaj nije bio za poverovati… Grozno… U 4 ujutro sam se budio da proverim mail… Strasno…
Vec  nakon neke tri nedelje Martin i Nadia dosli su u Beograd… Da ne ulazim u detalje… uglavnom imali su neko studentsko okupljanje u Srbiji… bio sam presrecan sto ih vidim, medjutim odmah sam primetio promenjen stav prema meni, flertovanje i nemam pojma sta sve ne… Boze, ne opet… kad sam sve vec zaboravio… otisli su u drugi grad, a ja sam im se uskoro pridruzio… Tu se tek sve desilo. Ponovo sam bio u zamci, trenutno srecan, ali ponovo unisten… Mrzim sve to… Nakon dve nedelje opet u Beogradu… a potom ponovo nakon mesec dana… Dogovor je bio jos od pre da tada dodju kod mene na desetak dana… Na zalost Daniel nije mogao da dodje, ali oni su ovde proveli fenomenalno vreme… Nadia sa Mladenom, a ja u ne znam ni ja kakvim odnosima sa Martinom… Desili su se jos neki intimni momenti… a potom opet prekid… Pukao sam u svemu tome, razgovarali smo i odlucno zakljucili da ne treba vise nista da se desi… Mislim da je on to odlucio jer je shvatio da se ja potpuno lomim oko moje seksualnosti… cak me je savetovao da ne idem na tu stranu… Jos jednom ponavljam, on je jedna fenomenalna I jako kvalitetna osoba… Posle svega prijatelji. Da li je to moguce? Ja se i danas pitam, a u svemu tome pokusavam da istrajavam… U kontaktu sam sa svim mojim prijateljima iz inostranstva pa i sa Martinom. Rascistili smo neke stvari i zakljucili da bi najveca steta bila da se zapravo zamrzimo…
E sad, moj najveci problem je sto ja sa sobom ne mogu da rascistim, ne mogu da u sebi protumacim osecanje koje imam… Ali ovo zaista govorim bez imalo nekog maskiranja… zaista me muci sto ne znam sta osecam… Cesto mislim na njega.. ne u smislu da ga zelim ili slicno, ali u najrazlicitijim situacijama se setim:”E ovo moram da napisem Martinu”… To me izludjuje… Pricam sam u sebi na engleskom ono sto cu da napisem… Hej, da li sam ja normalan… Jel to opsesija? Neko je ovde u jednom od komentara ostavio: “Izgleda se neko zaljubio” i zapravo me iznenadila ta konstatacija… Kako ste to zakljucili?
Zelim sve vas koji ste ovo citali da zamolim da odvojite trenutak svog vremena i da ostavite komentar na neka od sledecih pitanja?
Da li vam se ikad desilo da osetite privlacnost prema osobi istog pola?
Da li ste ikada imali ovaj osecaj koji ne mozete da definisete i koji vas izludjujete?
Da li  mislite da je moguce boriti se protiv osecaja privlacnosti prema osobi istog pola?
Da li ste ikada eksperimentisali i shvatili da to nije za vas?
Da li mozete da kazete da je ovo sto mi se desilo normalno?
 
Naravno mozete da prokomentarisete sve ostalo sto zelite… Zaista bih cenio sve vase komentare i savet kako da nastavim….
 
Message to Nadia:
My sweet Nadia, I don’t blame you for finding this… Maybe you are a little bit too much curious but I forgive you… Even though you know everything I can’t continue… it’s too much private to share with somebody that I know… I let everybody know how great you were in USA, and that I am happy that we are friends… The most important thing for me at the end of this is that Daniel, Martin, you and me strayed friends… I miss you! I’ll see you soon. Your Kukavica….
 

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *