hiperglikemija

Muka mi je. Treci dan ne ostavljam flasu na miru. Koliko ono bese, 4,5 litara krvi ima covek u telu. Ok, ostaje mi jos 259 grama da razrakijam. Bol u glavi popusta, trebalo bi da popijem nesto… Bar nesto da uradim na vreme! Svako jutro ali svako jutro, otvorim prozor na klonji, bacim pogled kroz njega. Cisto onako, da ocenim dan. U ogledalo se ne gledam. Prosli put sam ga razbio pesnicom. Bolela me je ruka 3 dana. Krvi je bilo svuda. Po lavabou, po kadi, po meni… ma, po celom usranom kupatilu i onim bljutavo braon plocicama koje sam lepio sam. To je poslednje sto sam uradio. Bilo je to prosle godine ili one tamo, ne secam se. Nije ni vazno. Godina ili dve, u cemu je razlika, iste su, preslikane i prljave. Moram nesto da promenim u tom kupatilu. Zveknuo sam glavom o vrata, prosle nedelje. Sada imam cvorugu velicine sljive posred cela. Mislim da je to bilo one veceri kada sam povracao u taxiju I kad nisam imao para da platim jebeni prevoz do gajbe. Taj bezobzirni taxista mora da nauci da se pijanci ne udaraju. Mora mnogo da se promeni taj taxista. Mozda bi najbolje bilo da skinem vrata. Koji ce mi kurac kad mi grejanje ne radi vec mesecima. Srecom pijem pa sam zagrejan. Ko vas jebe radijatori!! Zamenicu vas sledece nedelje Smederevcem. Uzecu od babe taj njen sporet na drva. Noj ne treba, ima onu grejalicu. Svejedno je nepokretna I mutava. Kome ce se zaliti? Pa, da. Bas mi fali ta pec sada! Jutros sam kroz prozor video bozanstven dan. Nisam hteo da izlazim. Mogao bih da otvorim onaj konjak koji si donela. Nisam ga ni takao sinoc. Cuvao sam ga za neku posebnu priliku. Ionako dolazis skoro svaki dan, koji kurac. Dosadna si. Uvek ponavljas isto i places, stalno places, a na vratima se svaki Boziji put pojavis sa nekom novom flasom. Nije mi jasno sta nisi shvatila u recenici “nemoj da mi donosis tu jebenu flasu i nemoj vise da dolazis!!”?! Danas mi se bas pije taj konjak! Otvoricu ga, tebi u inat, kravo glupa! Ima da popizdis sto sam pijan. Prvo ces da psujes pa ces da me molis da ne pijem vise. Sve vreme ces plakati. Na kraju ces me odvesti do sobe, do mog kreveta. Tamo ces me slinuti I opet moliti da vise ne pijem. Sto si ti nedokazana! Daj promeni se, urazumi se malo! Dokle da se borim sa tobom?! Sta?! Podne je! Sto vreme ide sporo. Bolje da popijem nesto, boli me grlo. Vidi onog Nedju! Troje dece, radi kao govnar u komunalnom, stalno je pijan! Kako ga nije sramota?! Stoka seljacka. Treba da se lecis, govno alkoholicarsko! Jednom mi zvonio dole. Trazio od mene pare na zajam. Oterao sam ga, popio bi ih sve. A I ja dugujem dosta. Bolje da ne izlazim napolje. Dosadjivace mi njegov klinac. Onaj mali Bata seronja. Misli ako drzi prodavnicu da je sam Bog. Opasan si ti mali seronjo! Dao mi je neke pare pre mesec dana. Ne znam koliko. Bacio mi ih je, onako zguzvane pod noge. One upale u neku baru, padala je kisa taj dan. Kako da ja znam koliko mu dugujem? Mali usrani kenjac! Nema postovanja. Mora da se nauci tome sto pre. Ovakav ne valja. I sta on sere kad mu je cale uvek pijan I smrdi na bajatu rakiju sto mu sluze kod Dese na pijaci. Budale, sve su to budale! Telefon nisam platio dugo. Samo zvoni. Ne mogu da zovem nikoga! Ma, koga bih ja zvao. Svi su digli nos i nisu mi se javili mesecima. Pricaju okolo kako sam neljubazan prema njima, kako se ne javljam dok sam trezan nego samo zovem kad mi trebaju pare za pice, da sam alkos… Lazu, ma svi lazu. U stvari, ja se ne javljam na telefon dugo vec. Mozda su cak i zvali iz suda da mi jave kako je deda konacno odapeo I da sam nasledio onaj njegov blatnjavi salas. Sta ce mi, sta bih ja sa njim. Ipak, mozda bih ga prodao. Mogao bih od tih para da platim neke racune, da odem negde. Jedva cekam da umre taj matori drkos. Samo tako cu dobiti neke pare. Ovako, dok je ziv, stoka samo sere o tome kako je ta salas njegovog deda Jakova I da ga dok je ziv nece prodati. On ne shvata da se mnogo toga promenilo. Treba da shvati da i on mora da se menja. Ko bi mu to dokazao?! Ljigavac jedan! Konjak je odlican. Ovaj sto si donela sinoc. Bas mi je drago sto ga neces ni omirisati. Meni si ga donela, zar ne? Ovaj komp sto si mi kupila je poceo da se gasi sam od sebe. Mogla bi novi da mi nabavis od onih tvojih debila iz firme. Ma, mogla bi da mi kupis novi. Stalno kenjas kako zaradjujes puno I kako bi mi pomogla samo da ja hocu. Vidis da hocu! Kupi taj novi komp. Moram ovaj da promenim! Veceras cu te pitati to, pre nego pocnes da places. Doci ces, sigurno ces doci oko 7. Sinoc sam napisao clanak za one nacisticke novine. Dosta mi je da se krijem iz imena Oswald Mosley. Mada, placaju dosta! Srecom popijem pre nego pocnem da pisem. Pa ko bi normalan verovao u ono sto napisem o toj stoki. Sama bagra! Srecom pa ih ne poznajem licno. Verovano bih svo vreme u njihovom drustvu provodio sa pstom u ustima, povracajuci. Ko jos cita te gluposti?! Sam sebe ismevam ponekada. Eto, vikendom napisem nesto sto znam da ce im se svideti, sto ce mi doneti usran kes za sledecu nedelju. Gluperde nacisticke! A Jevreji, Jevreji nisu losi ljudi, upoznao sam ih par. U sustini ista govna!! Naci-degenima smeta sto Jese imaju pare, Zidovima sto ih nemaju jos vise! Alavi su. Moraju da se promene. Inace… 7:30, gde si ti? Ponestaje mi ovog konjaka a telefon ne prestaje da zvoni. Pre nego pocnes da places, moraces da se javis na telefon I da mi sipas nesto u casu. Samo kad popijem mogu da te slusam. Tesko te razumem kad ne popijem! Jebeni telefon. Kako to da ne crkne od zvonjave. Bas da vidim! Klinci su opet na kosu ispred. Lupaju po ceo dan tapkajuci loptu. Od 8,9 dok ne padne noc. Jednom cu da srusim taj kos. Nekulturni su! Jel ih roditelji uopste vaspitavaju?! Ovakvi su nemoguci. Bagra mala! Za par godina ce ispod kosa piti pivo koje ce kupiti kod Bate. Onog uranog klinca Nedjinog. Vremenom ce prestati da ubacuju basketaru u kos I samo ce piti. Pa I ja sam tako! Zar su oni bolji od mene?! Usrani kraj. Kad bi nesto napravili ovde, osvetlili malo. Koliko je tesko da se promeni bilo sta ovde?! Sad cu da se javim na taj telefon I psujem tog imbecile koji me smara ceo dan. – Halo, ko je?! – Doktor Jovanovic. – Sta hocete? – Zovem vas celo popodne. Niko se ne javlja! – Nisam bio kod kuce. Sta hocete, pitam vas?! – Gospodine, Jelena je primljena kod nas. – Sta joj je?! Temperatura sta?! – Ne, gospodine! Hiperglikemija! – Sta, sta pricate doktore?! – Nagomilavanje secera u krvi. Znatno nagomilavanje. Bubrezi su joj otkazali. – I sta cemo sad?! Popravite joj to! – Molim vas, dodjite. Boze, opet si se razbolela. Stalno places, nije ni cudo! Napolju pada sneg, hladno je a ja moram da izlazim. Bas si izabrala dan za bolnicu. Ma ne, namerno to radis, samo da bi privukla paznju. U redu, imas je. Ako se ne popravis dok dodjem, stvarno cu popizdeti, stvarno! Cekam usrani taxi. Uzasni su ovi taxisti. Mogli bi da promene svoje matore automobile, svoje glupe navike, svoje cenovnike. Kako samo moraju da se promene. Ljigavci! – konacno ste stigli, mladicu! Guzva, jel? – Izvinite, zaista je guzva. – Zar vi ne poznajete ovaj grad. Pobogu pa vi ste taxista, morate to znati! – Poznajem gospodine. Guzva je. – Guzva! Danas guzva, sutra guma. Samo da se naplati papreno, to je vama bitno. – Gospodine, niste zadovoljni nasim cenovnikom? Promenite taxi! – Drzak si ti momce! Vozi, ne mogu da te slusam! Opet zvoni, sto sam te poneo koji djavo?! Nepoznatima se ne javljam, odbijam poziv! – momce, stani pored one trafike! – U redu, gospodine. – Flasu Pelina i flasu ovog odvratnog viskija, vidim bolji nemate! – Vozi, momce, vozi! Opet ovaj broj! Javicu ti se nikada. Pa idem u bolnicu, covece. Ova je overila sa bubrezima I sad treba ja da glumim tamo bubreg. Sta cu ja tamo, uopste?! Samo da ne bude nikoga, da me niko ne prepozna I da one glupa sestre ne traze da se slikam sa njima I da se potpisujem njihovim bratancima I sestricima! Kad to radim osecam se kao Agasi. Samo mi fail da bacim lopticu u publiku. Najradije bih se pre toga ispisao na tu istu lopticu pa kad je neko uhvati da mu se sve razlije po faci. Ala bih se smejao! Odavno nisam. – gospodine, sve je u redu? – Zasto ne bi bilo? – Smejete se. – Gledaj put, momce. Uzasno izgledas! Podocnjaci su ti crni I veliki. Sva si suva. Ovde smrdi. Nisi pri svesti. Da jesi, verovatno bi sad urlala na sestre I doktore kako mogu da rade u ovim uslovima I kako ti ne mozes da lezis na toj prljavoj posteljini. Bas je prljava! – molim vas, sestro! Posteljina… moze li se zameni, smetalo bi joj da je pri svesti? – Gospodine, menjana je jutros. – Pa, promenite opet! – Tek sutra, gospodine. Zao mi je. Spremacice su vec otisle kuci. – Sesto, molim vas… ako je ja donesem od kuce, hocete li je vi promenit? – Ne! Posteljinu ne smete donositi od kuce! Promenicu je sam, glupa kravo. A ovu popisanu cu baciti na sred hodnika. Ti, ajde budi se, idemo kuci. Imam par cistih kuci. Ti si ih donela pre neki dan. B u d i s e!!!!!!! Ok, nemoj, budi tvrdoglava I spavaj u toj pisacki. Ja idem! Ustaj bre, nemoj da me zajebavas! 09:12 – nakon obavljene obdukcije lesa, konstatujem da je smrt nastupila usled prestanka rada oba bubrega. doktor Jovan Jovanovic.