gazda(e)

Rušenje

Zid jedne stare kuće se obrušio danas na starog Pezejca. Tu kuću već nekoliko godina vlasnik pokušava da proda, ne bi li se neko latio njenog renoviranja. Na Pezejcu je vlasnik istakao natpis “ne koštam ništa, samo me odnesi!”. Trulež sa limarije Pezejca se pod pritiskom cigala zida rasula na sve strane. Prolaznici su pre podneva izbegavali da tom stranom ulice prolaze, plašeći se urušavanja ostatka kuće. Posle podneva, znatiženjici, u glavnom klinci, su obigravali oko ostataka srušenog zida i spljoštenog Pezejca. Dvojica cigana su pokušavala da izvuku Pezejca ispod ruševina i da delove stave u svoja improvizovana kola u školjki Trabanta. Pojavio se gazda Pezejca. Pitao ih je šta rade. Kada su mi ovi rekli da hoće da prodaju ostatke u staro gvoždje gazda se namršti i reče “50 evra dajte i nosite onda gde god hoćete.”. Cigani nemaše 50 evra pa mu ponudiše stari akumulator i pokvareni televizor. Posle kratkog razmišljanja gazda Pezejca pristade. Cigani razčerupaše Pezejca, staviše ga u svoja improvizovana kola i odoše. U tom, dodje jedan policajac. Izvadi neku svesku i poče pisati. “Zid zgrade u u lici Neznanoj bb se srušio usled starosti i oronulosti. Pri padu oštećeno je nekoliko automobila. Nema povredjenih.”. Tu je bio i gazda onog Pezejca pa povika :”A ko će meni da plati štetu na kolima? Bio je to odličan auto. Odlično očuvan.”. Policajac se okrenu ka njemu pa, neznajući da je ovaj prodao Ciganima kola, zatraži saobraćajnu dozvolu. Gazda kola mu je dade. Dok je policajac pisao zapisnik covek je neprestano zurio u svesku ispravljajući ga. “Nije bele nego oker boje. Nije bio parkiran ovde nego je bio izložen za prodaju, itd”. “Čekajte. Gde je sada taj Pezejac?”, upitao je policajac. “Cigani, cigani ga oteraše, malo pre! Lopovluk, moj gospodine.”, vikao je bivši vlasnik Pezejca, pokazujući u pravcu u kom su cigani otišli. Policajac je krenuo za ciganima. Stigao ih je, zaustavio i vratio ispred srušenog zida. Bivši vlasnik je poricao da je prodao Pezejca. Ponavljao je da to nikada ne bi uradio jer je voleo svoja kola i da ih ne bi prodao za sve pare sveta. Cigani su se bunili, kleli, tražili natrag akululator i pokvareni televizor ali je bivši vlasnik Pezejca ponavljao kako nema pojma o čemu oni pričaju. Policajac strpa cigane u policijska kola i odvede ih u stanicu. Vlasnik Pezejca poče kopati po ruševinama kuće i stade odvajti neuporebljive od dobrih cigala. Ubrzo dotera kolica i poče trpati zdrave cigle u njih. Pojavio se gazda stušene kuće i videvši da ovaj uzima njegove cigle upita ga šta to radi. “Sredjujem nered.”, odgovorio je. “Te cigle, to su moje cigle. Možeš da ih nosiš ali ako platiš!”, reče vlasnik kuće. “Da platim? Pa , ti bi meni trebao da platiš jer se brinem o njima!”, rekao je vlasnik Pezejca i nastavio da odvozi cigle kolicima. Videvši da je vrag odneo šalu, vlasnik kuće pozva policiju. Kada su došli policajci, gazda kuće se požali i ispriča im sve. Policajci privedoše vlasnika Pezejca. Rekoše mu da će ga pustiti ako vrati sve cigle koje je uzeo. Ovaj im obeća kako će to uraditi već istog momenta i ovi ga pustiše. Madjutim, on se vratio do srušene kuće i nastavi odnositi zdrave cigle. Počela je da pada kiša pa se gazda kuće sklonio od pljuska tako da nije video šta ovaj radi. Oteravši poslednja kolica zdrave cigle gazda Pezejca poče lupati po ostatku kuće ne bi li uzeo još cigala. U tom trenutku stubovi popustiše i kuća se obruši na njega. Kiša je još dugo padala tako da nikoga nije bilo ko bi mu pomogao pa gazda Pezejca tu i skonča. Sutradan policija uhapsi gazdu kuće zbog nemara. Gazda kuće je objašnjavao da se već žalio na tog čoveka i da se on sam odveo u smrt. Policajci gazdi kuće rekoše da će ga pustiti ako sredi ruševinu i plati sahranu gazde Pezejca. Ovaj pristade pa ga policajci pustiše. Na putu ka srušenoj kući gazdu kuće sretoše ona dva ciganina, koje su u medjuvremenu policajci pustili jer su za džaba sredili kućna dvorišta policajaca od krša i loma koji se tamo nataložio, pa ga upitaše da oni uzmu preostale cigle ako mu ne trebaju. Gazda kuće im dade cigle besplatno a još im i plati da rasklone lom. Na sahrani gazde Pezejca nije bilo puno ljudi. Kažu da je bio namćor čovek i da ga nije baš mnogo ljudi poštovalo. Cigani dodjoše na groblje po odlasku ono malo uže rodbine gazde Pezejca i pored groba ostaviše ostatke starog Pezejca. Gazda kuće dodje posle njih i ostavi par zdravih cigala na grobu. Do kraja tog dana grob gazde Pezejca se više nije video. Dok su drugi grobovi bili okruženi cvećem, suzama i vencima, grob gazde Pezejca je bio okružen ćilimima, kanapima, gvoždjem, letvama, posut peskom i šljunkom.

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *