Minojska civilizacija nastala na ostrvu Kriruoko 2600. godina pre nove ere trajala je punih 12 vekova sve do oko 1400. godina pre Nove ere.
Otkrio je arheolog Arthur Evans koji je 1900. godine otkopao Knosos, minojski glavni grad, piše Daily Mail.
Knosos je prema legendi bio dom kralja Minosa, koji je od velikog inženjera i izumitelja Dedala naručio izgradnju lavirinta u kome je obitavao Minotaur, zastrašujuće stvorenje nastalo iz veze njegove supruge i bika odnosno Zevsa.
A nedavno je otkriven i kasnominojski grob, koji se nalazi u podzemnoj šupljini zapečaćenoj glinom. U njemu je pronađen kostur odrasle osobe i smatra se da potiče iz bronzanog doba, negde između 1400. i 1200. godine pre Hrista.
Mesto sahrane nalazi se 2,5 metara ispod zemlje i sadrži pogrebne predmete poput pribora za jelo, posude za mešanje vina i petnaest amfora. Grobnica je otkrivena u masliniku u blizini grada Ierapetre.
Zašto je otkriće važno?
Zato što izgleda dokazuje da Minojska civilizacija potiče od potomaka farmera koji su više hiljada godina pre bronzanog doba migrirali sa anatolskog poluostrva na zapad u Grčku i na Krit.
A to znači da su moderni Grci pre svega potomci Mikenjana.
Ovo otkriće će izgleda staviti tačku na kraj raspravama o poreklu ove dve kulture, ali i modernim Grcima.
Dosadašnja istraživanja su pokazala da su Minojci i Mikenci bili genetski jako slični, ali ne i identični.
