Gde god se okreneš u ovoj blesavoj zemlji samo neke zabrane. Zabranjeno da digneš nogu na stolicu u kafiću, zabranjeno da pričaš telefonom u banci, zabranjeno da uneseš torbu u radnju, zabranjeno da budeš srećan i to pokažeš javno…
A sada imamo i pravu pandemiju na ulaznim vratima zgrada i kuća obaveštenja ispisanih velikim pretećim slovima! ZABRANJUJE SE UBACIVANJE REKLAMNOG MATERIJALA!
Na prvi pogled ništa čudno! Skupili se stanari i odlučili na skupštini stanara da im je dosta flajera i lepo doneli zabranu u skladu sa zakonom. Predsednik skupštine stanara ponosno izdiktirao najopasniji tekst koji je mogao da smisli sinu, ovaj odštampao na kompjuteru kupljenom da bi bolje učio i onda sve lepo prikačili na vrata! Pošteno!
Ali kada malo razmisliš, zapitaš se – a zašto ste to zabranili keve vam?
Jel vam toliko strašno smetaju flajeri? Pa zar ne bi trebalo da vas zanima šta ima u lokalnoj ponudi?
Mene zapravo itekako zanima ako su lubenice u prodavnici preko puta ulice 15 dinara, ako negde ima jeftine tehnike da se kupi u kraju, ako su počele rasprodaje ili štagod, sve me zanima i prirodno je da me zanima…
I ne smetaju mi flajeri. Čak su i korisni pošto u liftu možeš da ih gledaš umesto da neprijatno ćutiš dok stojiš sa komšijama u pola kvadrata.
Takođe, ubacivanje flajera nekom od klinaca iz kraja može da donese džeparac za more, za izlaske ili možda nekom matorcu bez posla koji dinar više u kućnom budžetu… Lokalne radnje će raditi bolje, pa se neko od komšija bez posla možda zaposli.
Ali to sve nama nije bitno! Najvažnije je da pronađemo samo još jedan način da se izdrkavamo jedni na druge i to onako džukački preko papira zalepljenog iza rešetke kao u zatvoru!
E pa znate šta! Dosta više ZABRANA i dosta više istresanja na drugima!
Nemanja Nikolić je glavni i odgovorni urednik Domino Magazina!
Ne slažem se sa tvojim konstatacijama, reklamni materijal u poslednje vreme ispunjava sandučiće, a oni koji ga dele vrlo često razbacaju isti po haustoru. Reklame velikih kompanija koje imaju novac da plate flajere za ceo Beograd su mi prosto nepotrebne, ima ih i na TVu u dovoljnoj meri… lokalne reklame su ok, čak su više nego korisne kada zatreba haus majstor ili neko promo pranje tepiha u kraju, ali za to postoji ona korpa za reklame, pa koga zanima dodje i uzme. 🙂
Ni ja se ne bih složio. Spamovanje jeste problem, naročito zato što ima previše prevara i ‘navlakuša’ (dobili ste lančić/besplatan ručak/bepslatno letovanje…) kojima se zatrpavaju sandučići.
Postoje zakoni širom sveta a i kod nas, koji zabranjuju da se šalje neželjena pošta bez saglasnosti.
Ali, isto tako postoje i kulturiška metode, koje imaju neke agencije za distribuciju, da u ulazu postave svoju finu tablu koju popunjavaju lifletima, pa uzme ko želi i kome treba.
P.S. A nije loše ponekad i popričati sa komšijama, umesto otuđivanja i blejanja u telefon ili ajpod…
Meni jeste problem što mi zatrpavaju poštansko sanduče raznoraznim đubretom. Svaki put kada otvorim sanduče, nađem iste reklame kao i prethodni put kada sam otvarao, u po 3 primerka. Pa ako želim da naručim picu od neke picerije, to ću i uraditi, nije potrebno da primam njihove reklame 2 puta nedeljno! Spam u inboxu sam sredio, ali spam u poštanskom sandučetu postaje sve veći. Ne želim da me smaraju sa reklamama, želim da pročitam samo ono što je neko stvarno poslao meni. Reklame imamo na internetu, televiziji, bilbordima, kesama, prodavnicama, pivu, friziderima sa picem i sladoledima, na telima naših sugrađana, ne moraju da se nalaze i u mom poštanskom sandučetu. Još jedan problem je što redovno isporučioci tog đubreta ubace po 3 primerka u svako sanduče, a 10-ak primeraka prospu po podu ispred sandučića, za slučaj da nas mrzi da otvaramo sandučiće.
Dakle, ovaj Vaš tekst je veliki FAIL. Bio sam ubeđen da ga je pisala Ivana, ali vidim da to ipak nije slučaj. Pozz
… sve bi to bilo lepo kada bi ti flajeri imali ikakve veze sa lokalnim prodavcima lubenica ali se odnose uglavnom na hipermarkete u kojima vec znam sta koliko kosta na top sopove koji varaju narod ili majstore koji ce ventil da zamene za tricavih 5 soma … nisam video klinca da stavlja flajere nikada u zivotu uglavnom su to sredovecni ljudi kojima je to drugi posao i koji dobar deo istih ostave kojekude a ne u sanducicima … trenutno mi je stvarno vaznije da nadjem racune i da ne prebiram pola sata po sanducetu jer mi je otvaranje istog dovoljno stresno . kada budem bio veleposednik na rubu londona onda cu uz kaficu rado listati sve flajere uz dnevnu postu .
U mojoj zgradi nije zabranjeno ubacivanje flajera. Vec vose od tri godine imam na svom sanducetu za postu nalepnicu “reklame, ne hvala”. Stajala je tako dve godine i nikom nije smetala, neko bi ubacio o neki flajer, ali vecina je postovala moju zelju da JA LICNO ne dobijam gomilu neceg sto smatram za smece. Onda je prosle godine valjda neki novi “klinac iz kraja”/”matorac bez posla” poceo da odcepljuje nalepnicu, ostavljajuci ruglo, jer se ona ne odcepi potpuno. Ja to, naravno, prelepim, onda bude par dana OK, pa opet.
Je l’ smatras da je to u redu? Ja bih vise voleo da skupstina stanara donese odluku da se flajeri ne ubacuju. I da se ubacicvacima flajera ne otvaraju vrata. Ali dovoljno je da na jedno od 40+ zvona neko mahinalno otvori vrata i da nas zatrpavaju hartijom (zbog koje se sece drvece i nepovratno unistava planeta, o olovu i drugim otrovima u stamparskoj boji da i ne govorim).
I uostalom otkud tebi pravo da ti smeta moja odluka da NE zelim flajere u SVOM (a ne tvom) sanducetu? Znaci ti bi meni da ZABRANIS moju odluku da ne zelim to smece? Niti je altruizam prema “klincima iz kraja”/”matorcima bez posla” (ili bilo kome) obavezan. Imacu sazaljenja/postovanja prema kome JA to zelim, a ne prema onima koje mi ti propises kao sazaljenja/postovanja dostojne.
A da ne pominjemo lazne ubacivace reklama. Preko interfona se tako predstave, a onda krenu da tipuju gajbe, obijaju podrume…
Ovi samoproklamovani predsednici skupština stanara(često izabrani od strane 3-4 prisutne dežurne kuku-babe)nemaju pametnija posla nego da donose kojekakve odluke koje nemaju veze s mozgom.
Kada bi se zapitali ko državi plaća dobrinose od kojih oni dobijaju svoje penzije(pošto su ono što su oni plaćali odavno Slobica,Marko i Mira potrošili na kavijar i Kristal)onda bi shvatili da smo to baš mi,male firme koje se reklamiraju na taj način,agencije koje dele flajere i radnici koji rade za iste,firme koje proizvode tu istu robu i sad da ne nabrajam lanac koji je poprilično dugačak.
Možemo svi mi da prestanemo da radimo pošteno,možemo i da ne plaćamo obaveze prema državi,ali opet moramo da živimo od nečega.
Mi nismo imali tu sreću da nam država da penzije i plate,radili neradili,moramo sve što potrošimo stvarno da zaradimo.
Onda se postavlja pitanje od čega da živimo?
Pa ako im se više sviđa da umesto da dolazimo sa flajerima u zgradu,može da se dođe i sa nečim drugim.(dajte mašti na volju).
Valerij Sjekloća,vlasnik firme eXelence d.o.o.
Ovaj tekst je najveca glupost koju sam procitao. Momak koji je ovo pisao sigurno ima 14 godina i u pocetku je svoje adolescencije. Ideja je dobra da se vise ne trebamo istresati jedni na drugim ali je omašio temu za medalju.
Dragi autore, kad porastes i budeš imao svoje poštansko sanduče na svoje ime, poželećeš da u njemu nad bude neko pismo adresirano za tebe a ne gomila papira koja te ne interesuje.
Ako te vec interesuje, obiđi svoj kraj pa pitaj pošto su lubenice ili se dogovori sa vlasnicima lokala da smao tebi ubacuju u sanduče.
Text je ok. Nije cak ni dozvoljeno po zakonu ostavljati takve poruke. Cik da vidim da se u zaglavlje stavi po kom zakonu je doneta odluka. Realno kada bi to moglo tako onda bi SS mogla da donese odluku da nece ni postu od Elektrodistribucije ili pozive za sud i vojsku. Treba tuziti SS zbog nezakonite odluke .
Post je star, ali ipak ću prokomentarisati.
Gospodin koji je napisao ovaj tekst očito je računarski pismen i u tom slučaju bi trebalo da zna da sve što piše na flajeru može da pročita (a i da kupi) na sajtu te firme. Takođe postoje sajtovi koji za određeji artikal pretražuju internet i daju podatke gde sve može da se nađe i po kojoj ceni.
Faljeri su ruglo i samo prave svinjac u delu zgrade gde su poštanski sandučići. Osim toga, Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti potrošača izričito zabranjuju takav vid oglašavanja tako da skupština stanara ima pravo da donese odluku na osnovu koje se zabranjuje ubacivanje flajera u sandučiće. Mada, da je ovo normalna država i da se poštuju zakoni, skupština stanara ne bi morala da donosi nikakve odluke na tu temu jer je sve to već regulisano zakonom.