Gradski život

Srbija očima jedne Norvežanke

Tekst koji morate da pročitate

Srbija očima jedne Norvežanke

Na portalu iSerbia je objavljen vrlo zanimljiv tekst o Srbiji jedne Norvežanke.

Synne Folsland Olsen je prenela svoje utiske o životu u Srbiji. Pročitajte prevod!

Pre svoje prve posete Srbiji, nekoliko godina ranije, nisam čak znala ni gde se ona nalazi na mapi. Znala sam da je bivša članica Jugoslavije, da se prostire nedaleko od Rumunije, ali to je bilo otprilike sve što sam znala. Na časovima geografije u osnovnoj školi, učili smo svaku zemlju i glavni grad na svetu, ali tamo gde je trebalo da bude Jugoslavija, nalazio se prazan, beli prostor bez granica – zbog ratova koji su se tada odvijali.

Došla sam u ovu zemlju na vrlo čudan način. Neko vreme sam igrala onlajn kompjutersku igricu World of Warcraft, i u toku godišnjih odmora prethodnih godina sam obilazila onlajn prijatelje u Irskoj i Engleskoj. Onda, 2008, došlo je vreme da posetim vrlo dobrog prijatelja iz Srbije. Njega sam takođe upoznala kroz igricu, i nikada ga ranije nisam videla uživo. Zaista nisam pojma imala šta da očekujem tog vrućeg popodneva u julu, kada sam stigla u Beograd, a tri momka me čekala na aerodromu mog prvog dana u Srbiji. Ta tri momka su izašla sa posla samo da bi me upoznali, i iskoristili čitav dan da mi pokazuju Beograd i odvedu me do mog odredišta! To se nikad ne bi desilo u Norveškoj.

Gostoljubivost i način na koji ljudi poštuju svoje goste je nešto zaista posebno! Moraćete da se baš borite ukoliko želite da platite svoj deo računa u restoranu (a u najvećem broju slučajeva, kada ste “početnik” što se tiče Srbije i srpske kulture, to će biti sasvim nemoguće). Povrh toga, Srbi će vas hraniti, i hraniti, i hraniti, dok ne budete mogli da hodate posle. Daće vam i rakiju (i to neće baš pomoći hodanju), i reći će da je to lek. Ovde čak i u crkvama služe rakiju, primetila sam – često sa medom. I prave je! Dobro se sećam svoje prve ”manastirkse rakije”, kupljene od monahinje u jednom manastiru. To je bilo krajnje egzotično iskustvo za mene, s obzirom na to da sam iz države gde je zabranjeno piti alkohol na javnim mestima.

Što se tiče hodanja – Srbi hodaju sporo. Posebno kada su izašli da se prošetaju uveče, duž Dunava ili u neki od lepih parkova Beograda. Uvek mi kažu da usporim svoj ”norveški korak” – nema potrebe da se znojimo, zar ne? I ako svojim dragim srpskim prijateljima kažem da bih želela da stignem pre nego što padne noć, oni me samo pogledaju i kažu ”polako” i ”what is so important that you have to do it today – when you can do it tomorrow?"

Srbi su ljubazni. Da. I u mnogo slučajeva – ljubazniji od Norvežana. Držaće se svoje strane trotoara, i ukoliko slučajno naletite na nekoga, ONI će se izviniti. Pomeriće se kako bi vas pustili da prođete unutar punog autobusa ili tramvaja, i čak će se i dodatno zbiti jedni uz druge i zidove, kako bi svi mogli da stanu. U Norveškoj, većina ljudi se ne bi ”cimala”, a autobus bi otišao ostavljajući ljude na autobuskoj stanici. U Srbiji, možete bilo koga pitati kako stići donekle, i rado će vam pomoći, nekada sa mnogo detalja.

Ima i nekih stvari kojih se treba zaista paziti dok ste u Srbiji:


1. Promaja.
Aka the draft. THE DRAFT. Promaja ubija, promaja je opasna i mislim da je najveći neprijatelj srpske populacije. Ako ih zakači, momentalno će postati bolesni, prehladiti se, ili nešto mnogo gore.

2. Izaći napolje mokre kose.
Ovo je navika koju imam iz Norveške, i to sam, bez ikakvih posledica, radila otkako sam rođena. Čak i tokom jeseni ili zime ovo radim u Norveškoj. Probala sam nekoliko puta ovde – a to se završilo time što su me ljudi odvlačili kući, davali mi fen za kosu i stroga uputstva da ne napuštam njihov stan dok mi kosa nije potpuno suva.

3. Samo jedna stvar opasnija od izlaženja napolje s mokrom kosom – a to je hodati mokre kose napolju (ili unutra), kada je promaja, ili bilo kakav vetar.

4. Izaći bosih nogu
ukoliko je manje od 30 stepeni napolju.

5. Sedeti na ”hladnom” betonu.


6. Plivati u jezerima temperature niže od 23 stepena.
Kada se bunim i kažem da u Norveškoj temperatura vode retko prelazi 23 stepena, Srbi me bledo gledaju i kažu da mogu da dobijem srčani udar radeći to. Mora da me je samo sreća spasila do sad!

7. Hodati unutra bos,
ili čak čak u čarapama, bez papuča. Od ovoga mogu da vam se smrznu stopala.

8. Spustiti ranac ili torbu na zemlju ili pod
. Ovo donosi lošu sreću. Kako je ovo savršeno normalna stvar u Norveškoj, uradila sam to u prvom picarestoranu u kome sam bila, 20 minuta otkako sam prvi put stigla u Srbiju. Moji srpski prijatelji su momentalno potrčali da me spasu podižući torbu, ali već je bilo prekasno: 2 minuta kasnije, shvatila sam da sam zaboravila svoje nove naočare u toaletu na aerodromu, 5 minuta kasnije moj prijatelj je izgubio mobilni telefon, a onda sam, 10 minuta kasnije, ja njega privremeno ”izgubila” na parkingu.

Ima još mnogo toga da se kaže o mojoj omiljenoj zemlji, i stalno nalazim nove stvari kojima se oduševljavam – i nekoliko stvari koje zaista ne volim – među njima ovdašnje pušačke navike i načine na koje mnogi ovde tretiraju prirodu bez imalo poštovanja.

Srbija je haos, ali sa nekim čudnim redom. Ako želite da se nešto popravi, možda neće biti sređeno danas ili sutra, možda ne čak ni ove nedelje, ili sledeće – ali HOĆE se jednom srediti. I to ipak ne na način na koji ste planirali.

Ono što sam ovde u Srbiji pronašla, učinilo je da obožavam ovu zemlju, i imam problema da je napustim od tada.

Komentari (16)

16 Komentara

  1. jasna

    27.02.2014at2:04 am

    sve je to ok samo da jos imamo platu kao sto je imaju norveyani bilo bi bas onako kako treba, a mi sastavljamo kraj sa krajem a bogami to je sve teya , ali normalno ona to neyna

  2. Stanimir

    27.02.2014at4:05 pm

    Jasna, “ne” ide odvojeno od glalgola, dakle “ne zna”

  3. Miljojko

    28.02.2014at3:25 am

    Sta ti trazis platu,vidis da ne znas ni da pises.

  4. Salek

    28.02.2014at1:42 pm

    Miljojko, kaže se “ŠTO?”.

  5. vendetta25

    01.03.2014at4:58 am

    Uuuuu sto je bitan pogled jedne norvezanke na nasu zemlju.Ona tamo ima sve sto pozeli naravno cudno joj je to sto su ljudi ljubazni prema njoj kad one tamo bole brige za druge,u tome je razlika da mi ovde imamo plate kao i oni dal bi ikada pogledali druge osobe ili bi im pomogli na bilo koji nacin.Naravno da ne bi.To je taj mentalitet koji stavlja pare na prvo mesto pa sve ostalo.Njima je cudno sto mi nismo izgubili ljudskost u ovakvim vremenima jer su oni izgubili odavno pa sad hvale to na sve strane a niko to nije hvalio kad smo osudjeni za genocid i kad smo bili bombardovani jer smo mi genocidna nacija,jel da?Nosi tu tvoju simpatiju odakle si dosla jer nam ovde ne trebas uopste.

  6. Dušan

    01.03.2014at10:53 am

    Čisto rekoh da napišem jedan komentar koji, nadam se, nema gramatičkih grešaka.
    Hvala finoj devojci na lepim rečima.

  7. sremka

    01.03.2014at1:36 pm

    Boze koliko su pojedinci komplikovani -uvek spremni na kritike i da im sve nesto hvali .CUDAN SMO NAROD .TO sto je Norvezanka napisala cela je istina i lepoje da joj se svida .Kakve veze ima plata i situacija u nasoj zemli sa ovom pricom i dokle cemo da budemo iz kompleksiran narod . NORVESKA nam nije kriva???

  8. Pera

    01.03.2014at2:08 pm

    Eh da… ne znam iz kog je kraja Norveske doticna gospodjica, ali je previdela jednu vaznu stvar sto se tice gradskog prevoza: u Norveskoj NEMA prepunih autobusa ni potrebe da se ljudi zbijaju kao sardine jer ima dovoljno autobusa i svi stizu na vreme.
    Venteta: mi nismo izgubili ljudskost?? Citate li vi novine??

  9. vendetta25

    01.03.2014at4:06 pm

    Da,citam novine nazalost.Postoji jedan zanimljiv clanak o skandinavskim zemljama i tamosnjem zivotu gde pise kako su tamo izolovani,ksenofobicni ,neodgovorni,visoke stopa ubistava itd,da ne davim sa tim sad zelim reci da me nervira ta kompulzivna zelja da se tako izrazim stekanja strancima.Zelim da kazem da nama nije potrebno tudje ali mi uporno jurimo za tim jer nam je tako nametnula politika da mislimo da zavisimo od eu,usa i ostalih oblika”demokratije”.Njeno iskustvo se bazira na stvarima koje je ona videla,a kad bi znala kakvo je stvarno stanje ovde pitam se da li bi isto tako napisala.

  10. Bole

    03.03.2014at12:18 am

    Norvezani inace vaze za za jedne od najskrtijih nacija na svetu .

  11. Markovv

    03.03.2014at9:20 am

    @Bole
    To sto vaze za takve ne mora da znaci da su takvi, to je samo tvoja jadna predrasuda.
    Iako je svijet pun takvih(sa predrasudama), cisto sumljam da je ovo jedna Norvezanka napisala, prije da je neko sa tog portala, al ako jeste ona stvarno, hvala joj.

  12. james

    03.03.2014at5:33 pm

    Pa lepo je njoj kad je dosla na 7 dana…Ajde zivi ovde od rodjenja.Ma kakva Sbrija,bezi -.- ,necu da zivim ovde.

  13. Diana

    04.03.2014at2:14 am

    Janes – Ona zivi vec nekoliko godina u Srbiji. Ja je znam, ja sam je upoznala.Svi misle da je u inostranstvo prelepo. To nije tako kako vi mislite. Svako mora da radi za novac. svako zna da se dobro zarazuje, a Niko se ne pita sta druge stvari kostaju.
    Markovv – ona jeste Norvezanka!!

  14. Ja

    04.03.2014at2:33 am

    Bas je lepo doci sa Norveskom platom u Srbiju

  15. bla-bla

    04.03.2014at5:58 pm

    Zena je opisivala obicaje i ljude… a ne ko je i koliko je zaradio “ovde” ili “tamo”. Predivan tekst i hvala joj.

  16. Bole

    06.04.2014at5:22 pm

    Pre vise od trideset godina , jedan Norvezanin me je pitao za Kosutnjacki kamp. Umesto u kamp, odveo sam ga kuci rekavsi da je sam ja njegov duznik, i da je doslo vreme da vratim svoj deo duga,nasta je on rekao: “Mama Karasok”? Odgovorio sam potvrdno, i pitao ga kako zna…rekao mi je da mu svi ovde to spominju, i na konto toga nista ne placa i dozivljava samo prijatna iznenadjenja…
    Ostao je kod mene tri dana, i potom nastavio svojim putem…
    Postoji nesto sto se zove kolektivno pamcenje jedne nacije, i svi smo kao pojedinci duzni da ga ocuvamo i uradimo sta se uraditi mora.U norveskom logoru Karasok su bili mahom srpski internirci; preko 250 je umrlo, ali je oko 400 njih prezivelo zahvaljujuci Mami Karasok koja je organizovala svoje Norvezane i nesebicno pomagala logorasima da prezive a i da pobegnu. Prihvatali su odbegle i pomagali im da prezive. Tito se 1975. u Norveskoj sastao sa Mamom Karasok, i odlikovao je …
    Pre nego sto nesto izustite protiv Norvezana,setite se Mame Karasok, a ako ste u situaciji da nesto ucinite za njih, ucinite, i recite:” to ja vracam dug vama Norvezanima, i Mami Karasok :! Lep pozdrav .

Ostavi komentar

*

 
Gradski život

Više uGradski život

Roboti su već počeli da greše

Ugledne novine javile da se desio strašan zemljotres

Domino Magazin 23.06.2017

Ovo obavezno ponesite na odmor

Lekovi i još važnih sitnica

Domino Magazin 23.06.2017

Otkriven zaboravljeni antički grad

Glavni centar trgovine i proizvodnje nakita u Etiopiji

Domino Magazin 23.06.2017

Joga i meditacija su ipak dobri?

Poboljšavaju mentalno i fizičko zdravlje

Domino Magazin 23.06.2017

CIA uhvatila krtice u svojim redovima

Ali nisu krali tajne, nego...

Domino Magazin 22.06.2017

13 slika koje će vas stvarno iznervirati

Više nego što bi realno trebalo

Domino Magazin 22.06.2017

Hawking: Moramo da bežimo sa Zemlje

Pošto ćemo je uništiti za par godina

Domino Magazin 22.06.2017

Pronađeno tajno skrovište nacista

U Argentini naravno

Domino Magazin 22.06.2017

Stižu novi vojni dronovi

Ratovanje postaje još gore

Domino Magazin 22.06.2017

Zašto je IKEA nameštaj zgodan za baš svaki dom?

Intervju: Maja Vujašković Đureinović, IKEA

Domino Magazin 21.06.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.