Gradski život

Moguća katastrofa u okeanima

Opao nivo kiseonika i to je jako loše

flickr: barnyz
Moguća katastrofa u okeanima

Količina kiseonika u okeanima se od 1960. godine smanjila za dva posto i to smanjenje bi moglo da ima teške posledice na morski ekosistem, kaže se u najnovijem istraživanju objavljenom u časopisu Nature.

Ekipa naučnika iz Centra Geomar Homholtz za okeanska istraživanja iz Kiela, napominje da je nivo kisonika u okeanima opao za više od dva posto uz velike razlike u raznim okeanskim bazenima i na raznim dubinama.

Količina okeanskih voda bez kiseonika se učetvorostručila u tom periodu. Predviđa se smanjenje za jedan do sedam posto kiseonika u okeanima do 2100. godine, izazvano smanjenjem topivosti kiseonika zbog zagrevanja voda i manje ventilacije dubokih voda, pišu Sunke Schmidtko, Lothar Starmma i Marin Visbeck.

“Takvo smanjenje količine kiseonika u okeanima bi moglo da zahvati lance ishrane i morska staništa, s potencijalno fatalnim posledicama za ribolov i privredne obalske aktivnosti”, ističu oni.

Za razliku od prethodnih istraživanja koja su pratila kraća razdoblja i manja područja, ovo istraživanje se odnosi na sve okeanske vode tokom 50 godina (1960.-2010.).

Naučnici su primetili bitan pad nivoa kiseonika za sve okeane i za pet od deset praćenih okeanskih regija: Arktik, Ekvatorijalni Atlantik, Južni Atlantik, Severni Pacifik i Australijski okean, ističea Denis Gilbert iz instituta Maurice-Lamontagne u Mont-Joli u Kanadi.

Za drugih pet regija (Severni Atlantik, Ekvatorijalni Pacifik, Južni Pacifik, Ekvatorijalni indijski okean i Južni indijski okean) njihove procene nisu statistički značajne, ali su takođe negativne. Arktički okean predstavlja samo 1,2 posto ukupnog obima okeana, ali je tamo zabeležen pad od 7,6 posto kiseonika, navodi se u istraživanju.

“Pad od dva posto kiseonika možda ne izgleda veliki, ali njegove posledice na morske ekosisteme bi mogle biti teške u okanskim područjima gde je nivo kiseonika već nizak, jer bi mogli biti pređeni kritični pragovi za preživljavanje”, naglasio je Denis Gilbert.

Za ovo je odgovorno globalno zagrevanje što je doveo i do povećanja CO2 i toplijih voda, dodao je naučnik.

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 
Gradski život

Više uGradski život

Roboti će vam pomagati na aerodromima

Veštačka inteligencija smanjuje gužve i ubrzava proveru putnika

Domino Magazin 20.09.2017

Zašto Švajcarci bacaju 500 evra u toalet?

Zapušena kanalizacija, pokrenuta istraga

Domino Magazin 20.09.2017

Da li postoji jedna hrana na kojoj biste mogli da preživite zauvek?

Ovo povrće je dosta blizu

Domino Magazin 19.09.2017

Umro je čovek koje je spasao svet

A nikada niste čuli za Stanislava Petrova

Domino Magazin 19.09.2017

Sprema se atentat na Kim Jong Una?

Suicide Squad ideja prošli put se nije baš dobro završila

Domino Magazin 19.09.2017

Kineski roboti poludeli i vređali Komunističku partiju

A onda su ih poslali na reedukaciju

Domino Magazin 18.09.2017

Kinezi napravili motor koji radi bez goriva

Idemo na Mars!

Domino Magazin 18.09.2017

Ipak nismo sami u svemiru?

Novo istraživanje o svemiru donelo nova saznanja

Domino Magazin 18.09.2017

Ova godina predstavlja prekretnicu u životu

Tada se baš sve menja

Domino Magazin 18.09.2017

Cassini završio misiju i poslao čudesne fotografije za kraj

Svemirski brod je danas izgoreo na Saturnu

Domino Magazin 15.09.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.