Gradski život

Koliko nauke ima u naučnim časopisima?

Doktor prevara i kolege preuzimaju glavnu reč

flickr: Philip McMaster
Koliko nauke ima u naučnim časopisima?

Izgleda da je problem sa lažnim naučnim radovima mnogo veći nego što se mislilo. I ne, lažni doktori nisu samo naši političari.

Grupa istraživača poslala je lažne radne biografije na adrese 360 naučnih časopisa u ime izmišljenog poljskog doktora, čije je ime prevedeno s poljskog jezika glasilo Dr Prevara (engl. Dr. Fraud). Čak 48 časopisa sa velikim zadovoljstvom je imenovalo lažnog doktora u svoj uređivački odbor.

Ova “operacija” predstavlja prvu analizu uredničke uloge u naučnom izdavaštvu, dajući konkretne dokaze o problemu koji je sve prisutniji u naučnom svetu. Postoji izuzetno veliki broj naučnih časopisa koji činjenicu da naučnici moraju da objavljuju stručne članke koriste kao svoju prednost.

Takvi časopisi bi sve uradili za novac, pa ne proveravaju da li su istraživanja na koja se odnose radovi koje objavljuju nova ili stara, da li su radovi vredni objavljivanja i da li su, uopšte, tačni i precizni. Sve kao posledicu može da ima to da neki vredni radovi ne budu objavljeni u relevantnim publikacijama ili, još gore, da radovi i istraživanja koji nisu prošli stručnu proveru budu objavljeni, što doprinosi urušavanju ugleda nauke u javnosti.

Katarina Pisanski sa Univerziteta u Saseksu, koja je bila jedna od učesnica ove naučne “prevare”, kaže da su autori istraživanja došli na ovu ideju došli kada je počeo da im stiže “apsurdno veliki broj” mejlova od redakcija časopisa sa zahtevom da im šalju radove koji su van njihovog polja stručnosti.

Istraživači su kreirali lik “doktora Prevare” i učinili ga vidljivim na internetu i pripisali mu nasumično izabranih 120 naučnih radova, uglavnom sumnjivog porekla i stručnosti. Trećina časopisa sa crne liste (Jeffrey Beall’s blacklist) prihvatilo je doktora za urednika.

Ne samo da takvi časopisi pogrešno informišu javnost, već zbog njih i naučne institucije u očima te iste javnosti izgledaju veoma loše.

“Mi, pripadnici akademske zajednice, moramo da uradimo sve da obeshrabrimo one koji zahvaljujući časopisima lošeg kvaliteta ne doprinose promovisanju najbolje naučne prekse i postoje u nauci samo da bi zaradili novac”, zaključuje Katarina Pisanski.

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 
Gradski život

Više uGradski život

Severna Koreja ponovo suočena sa nestašicom hrane

Milionima preti glad

Domino Magazin 21.07.2017

Ovo je 5 najstarijih firmi u Srbiji

Postoje duže nego što možete da zamislite

Domino Magazin 21.07.2017

Rusi misle da spinneri služe za kontrolu uma

Potrošači zvanično upozoreni

Domino Magazin 21.07.2017

Kralj Solomon nikada nije postojao?

Tvrdi jedan istoričar

Domino Magazin 21.07.2017

Prognozna: Da li će i avgust biti vreo?

I do kada će biti vruće?

Domino Magazin 20.07.2017

Kako se Marinci bore sa stresom?

Trik koji možete i vi da iskoristite

Domino Magazin 20.07.2017

Čudni signali dokaz vanzemaljskog života?

Nešto se dešava u svemiru

Domino Magazin 20.07.2017

Uhapšena manekenka iz Saudijske Arabije

Neće se dobro provesti

Domino Magazin 20.07.2017

Sve što bi trebalo da znate o sklapanju IKEA nameštaja

Koliko je komplikovano i zašto uopšte to radimo sami?

Domino Magazin 19.07.2017

Wizz Air časti: Dozvoljen veći ručni prtljag

Nema više doplate

Domino Magazin 19.07.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.