Gradski život

500 godina od najveće promene u Evropi

Bez reformacije naš svet ne bi bio ovakav

flickR: A.Savin (Wikimedia Commons
500 godina od najveće promene u Evropi

Moderna Evropa sasvim izvesno ne bi bila kao što je danas poznajemo bez pokreta koji je nastao pre tačno 500 godina.

Danas je u svetu 800 miliona protestanata, ali od toga je verovatno važnije nasleđe koje je odredilo i promenilo sudbinu Evrope. A sve je počelo kada je Tako je Martin Luter 1517. odlučio da započne raspravu o neophodnim promenama u Katoličkoj crkvi. Prema jednom izvoru, Luter je zakucao svojih devedeset pet teza za vrata Crkve svih svetaca u Vitenburgu.

Umesto promena, javio se novi pokret ali i nova crkva – protestantska.

Martin Luter je između ostalog ukazivao na iskvarenost sveštenstva i problematičnu prodaja oproštajnica za grehove koju je uveliko praktikovala Katolička crkva. Takođe, postavio je i pitanje primata pape, prevelikog i nepotrebnog sekularnog i materijalnog uticaja crkve.

Pristalice reformacije otcepile su se od Katoličke crkve, proglasile Sveto pismo jedinim izvorom vere i raširile svoje učenje u Nemačkoj, Švajcarskoj, Holandiji, Engleskoj, Mađarskoj i skandinavskim zemljama.

Posebno važan trenutak bio je kada je švedski kralj Gustav Vasa 1527. doneo odluku da okrene leđa Rimu. Reformatorske ideje se u švedskom carstvu brzo šire. Na kraju su Sinod i Rajhstag u Upsali 1593. osnovali luteransku crkvu i proglasili je državnom. Švedska vojska se postavila kao sile-zaštitnice luterantstva u Evropi.

Protestanti danas imaju jako uporište i u Sjedinjenim Državama, gde su najrazličitije grupe, crkve i konfesije doneli kolonisti. Istoričari se slažu da je protestantizam bitno doprineo nastajanju američke nacije i njenog identiteta.

Zanimljivo je da je danas Južna Koreja jedina istočnoazijska zemlja sa velikim delom protestanata u stanovništvu. Gotovo 30 odsto stanovnika te zemlje označava sebe kao hrišćane, a od toga su dve trećine protestanti.

Ipak, ono što je najvažnije je kako je protestantizam promenio svet i posebno Evropu.

Protestantska radna etikaje koncept u teologiji, socilologiji, ekonomiji i istoriji koja naglašava da su naporan rad, disciplina i štedljivost rezultat spasenja osobe u Protestantskoj veri. Odnosno da je to upravo svrha postojanja čoveka.

Protestantskoj radnoj etici se često pripisuje zasluga za definisanje društva severne Evrope. Po pravilu su protestantske zemlje bogatije, uspešnije i uređenije od svojih katoličih ili pravoslavnih pandana.

I to se ni do danas nije promenilo.

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 
Gradski život

Više uGradski život

Venecueli preti glad

Gladni građani kradu životinje iz zoo vrtova (i to ne da bi se igrali sa njima)

Domino Magazin 17.08.2017

Tyrion iz Igre prestola: Ne kupujte haskije

Sve više napuštenih pasa

Domino Magazin 17.08.2017

SAD brani i Japan

Nuklearnim kišobranom

Domino Magazin 17.08.2017

Dugoročna vremenska prognoza za jesen 2017.

Leto se nastavlja ali ne zadugo

Domino Magazin 16.08.2017

Pronađen kolač star 106 godina

U napuštenoj kolibi na Južnom Polu

Domino Magazin 16.08.2017

Zašto su sedišta u avionu skoro uvek plava

Postoji jak razlog koji može da vam pomogne i u svakodnevnom životu

Domino Magazin 16.08.2017

Severna Koreja ipak odustala od napada na Ameriku

Za sada...

Domino Magazin 15.08.2017

Zašto ljudi veruju u glupe teorije zavera?

Vakcine koje izazivaju autizam i druge budalaštine

Domino Magazin 15.08.2017

Da li je seks bolji u komunizmu ili kapitalizmu?

Neočekivano otkriće

Domino Magazin 15.08.2017

Kim Jong Un sprema nešto veliko

Pozvao sve važne ambasadore u Pjongjang

Domino Magazin 14.08.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.