4. Slučaj Elise Lam
Slučaj Elise Lam ostaje misterija i godinama nakog suludih događaja koji su pritom zabeleženi i na kameri. Dakle, Elisa Lam je bila studentkinja Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji. Otišla je na odmor u Los Angeles i smestila se u hotel Cecil.
Na dan kada je trebalo da se odjavi iz hotela 31. januara 2013. godine jednostavno se nije pojavila na recepciji. Nije bila ni u sobi a nije se javila ni roditeljima što je radila svakog dana. To je izazvalo sumnju pa je pozvana policija, koja je pretražila hotel i okolinu sa psima tragačima, ali ništa nije pronađeno. Dve nedelje posle nestanka, policija je objavila snimak iz hotela zbog koga ćete večeras spavati sa upaljenim svetlom. Imate ga gore.
Na njemu se vidi kako Elisa beži od nekoga i ulazi u lift. Čini se da i da se svađa se nepoznatim entitetom. Koji se uz to ne vidi na snimku.
A sada stvarno jeziv deo.
Nekoliko dana nakon objave snimka gosti hotela su počeli da se žale kako je pritisak vode izrazito slab i da voda ima neobičan ukus. Onda su radnici hotela otvorili rezervoar za vodu na krovu i otkrili potpuno golo i raspadnuto telo Elise Lam. Odeća je plutala okolo.
Policija je proglasila da je u pitanju nesreća ili samoubistvo ali ostalo je par misterija. Kako to da psi nisu nanjušili Elisu? Kako je uspela da otvori veoma težak poklopac rezervoara koji je uz to bio zaključan? Kako je izašča na krov koji je takođe bio zaključan i zaštićen alarmom? Ispravnim alarmom.
A da ne pričamo o tom snimku iz lifta koji će vas progoniti u snovima još mesecima…
3. Misteriozna fotografija devojke i dečaka
Na jednom parkingu lokalne prodavnice u Port St. Joeu u Floridi 1989. godine pronađena je ova fotografija. Na njoj su devojka i dečak, zavezanih ruka i usta kako leže na krevetu.
Devojka je ubrzo identifikovana kao Tara Calico, tada 19-godišnjakinja koja je nešto više od pola godine ranije nestala blizu svoje kuće u Belemu u New Mexicu. Pored fizičke sličnosti i ožiljka na nozi, pomoć pri prepoznavanju je bila i knjiga koja je stajala na krevetu pored nje, My Sweet Audrina, koja je ujedno bila njena omiljena knjiga. Dečak nije bio prepoznat tada, a njegov identitet nije poznat ni danas.
Žena koja je pronašla misterioznu fotografiju je tvrdila kako je na tom mestu pre toga bio zaustavljen beli Toyota kombi bez prozora, koga je vozio muškarac u 30-im godinama sa brkovima.
Policija je krenula u potragu za vozilom i njegovim vlasnikom, ali nisu ih pronašli.
I onda se ništa nije desilo 10 godina.
Sve do 2009. godine, kada policija u Port St. Joeu od anonimnog pošiljaoca dobila fotografiju istog dečaka na kojoj je markerom nacrtan povez preko usta i još jednu na kojoj je isti dečak ali bez poveza.
Policija je ponovo pokušala da im uđe u trag ali bez uspeha.
U sledećih nekoliko godina pronađene su još dve fotografije na kojima se nalazi Tara ponovo zavezanih ruku i usta.
Čudno?
Ne kao činjenica koja je otkrivena tek nedavno. Da je Tara Calico zapravo poginula još 1989. godine kada je grupa mladića u automobilu slučajno ili namerno izgurala sa puta da bi posle toga sakrili njeno telo. Koje nikada nije pronađeno. A nije ni otkriveno ko je dečak.
Istraga je zatvorena 2013. godine bez objašnjenja.
2. Ubistva u Hinterkaifecku
Ubistva na bavarskoj farmi Hinterkaifeck desila su se 31. marta 1922. godine. Sve je počelo par dana pre masakra, kada se vlasnik farme Andreas Gruber požalio komšijama kako je u snegu oko kuće pronašao nepoznate tragove ljudskih nogu, koji su kretali od obližnjeg šumarka do farme, ali ne i u suprotnom smeru. Čuo je i neobične zvukove sa tavana a pronalazio je i predmete koji ne pripadaju nikome od ukućana.
Ipak, Andreas nije slučaj prijavio policiji a očigledno se ni sam nije previše uzbudio oko toga.
Što je bila velika greška.
Po rekonstrukciji inspektora, nepoznati počinilac ili više njih nekako namamio članove porodice Gruber u obližnju štalu, gde ih je jednog po jednog ubio pijukom. Tako su stradali Andreas, njegova žena, njegova ćerka i unučica, koja je umirala nekoliko sati i pre toga počupala kosu od šoka. Ubica se zatim uputio u kuću gde je u kolevci ubio dvogodišnju bebu a onda i služavku.
Najluđe je što je po svemu sudeći ostao posle svega u kući, uredno hranio stoku i ložio vatru u kuhinji.
Komšije tek posle par dana shvataju da nešto nije u redu pa na farmi pronalaze leševe.
Ali ne i ubicu koji nikada nije pronađen.
1. Misterija svetionika Eilean Mor
Eilean Mor je maleno škotsko ostvo na kome se nalazi samo svetionik. Vrlo bitan svetionik za pomorske puteve.
Sve je započelo u decembru 1900. godine kada je brod sa namirnicama pokušao da pristane na dok ispod samog svetionika.
Na dežurstvu su bila trojica radnika ali niko nije dočekao brod. Brod se vratio pošto nije uspeo da pristane a uskoro je poslat Joseph Moore, kao zamena za radnike na ostrvu. Za koje se pretpostavilo da su samoinicijativno otišli.
Moore je kasnije posvedočio kako je čim je kročio na svetionik, osetio neobičnu jezu. Bilo je čudno i što su vrata otključana, a kada je ušao unutra, video je da nedostaju dva od tri prsluka za spašavanje. U kuhinji je pronašao ostatke nepojedenog obroka na stolu i prevrnutu stolicu.
Od trojice svetioničara niti traga niti glasa.
Jedino što je ostalo je dnevnik koji su svetioničari uredno vodili.
Tako je 12. decembra Thomas Marshall napisao kako su na ostvo udarili strašni vetrovi i olujno nevreme, jačine kakve niko od njih trojice do tada nije video. Zapisao je kako je njihov nadređeni, James Ducat, bio neobično tih, dok je treći član ekipe, iskusni moreplovac William McArthur, poznat po tome što nije bežao od barske tučnjave, plakao. Oluja je trajala nekoliko dana.
Poslednji upis u dnevnik je bio: “Oluja je prestala, more je mirno. Bog je iznad svega.”
Ali čudno u celoj priči je da su lokalci iz obližnjeg mesta Lewis, sa koga se jasno vidi Eilean Mor, posvedočili da nije bilo nikakve oluje u tom periodu i da je vreme bilo izuzetno mirno i vedro.
Trojica nesrećnika nikada nisu pronađena…
