Prema njihovoj teoriji, prvo će se uvećati vulkanska aktivnost, te će uslediti učestalost zemljotresa. Dva naučnika, koja su svoj rad objavila u magazinu „Science and Astrobiology“, dolaze do zaključka da proces kretanja litosfernih ploča, koji je i doveo do raspada drevne Pangeje i do formiranja današnjeg izgleda zemlje, može da se ponovi.
Silver i Ben smatraju da postoje ciklusi unutar kojih pomeranje zemljine kore postaje aktivno, posle čega se privremeno gasi. U periodima relativnog mirovanja, zemljina kora skuplja energiju koja vodi do pomeranja litosfernih ploča u periodu aktivnosti. Posledice takvog novog aktiviranja mogu imati katastrofalne razmere – pojačanu vulkansku aktivnost, zemljotrese…
U sedamnaestom veku podudarnost obrisa obalskih linija zapadne Afrike i istočnih obala Južne Amerike, navodila je naučnike na pomisao da se kontinenti pomeraju. Početkom dvadesetog veka nemački meteorolog Alfred Lotar Vegner temeljno formuliše hipotezu o plutanju kontinenata, prema kojoj se položaj kontinenata menjao kroz istoriju od perioda kada su u dalekoj prošlosti svi oni činili jedno kopno. Tokom devetnaestog veka naučnici su, izučavajući okeansko dno, konstatovali da su u toku procesi razmicanja zemljine kore i podilaženja jednih delova kore u druge.
Objedinjavanje ovih saznanja sa starom teorijom o plutanju kontinenata rodilo je savremenu ideju o tektonici ploča koja uskoro biva prihvaćena u nauci. Simptomi rađanja superkontinenta naučno se mogu „loviti“, pa Silver i Ben zaključuju da na teritoriji Tihog okean, duž koje postoji pojas vulkana, najveći okean na svetu počinje da se smanjuje, a Atlantski se širi. Ovaj proces će se završiti za 350 miliona godina, kada će se na mestu Tihog okeana pojaviti gigantsko kopno, koje naučnici nazivaju Poslednja Pangeja.
ja mislim da se