FunFunFun

Poseban dan

Mojoj učtivosti je došao kraj kad je upitaju hrana

Poseban dan
Petak je bio poseban dan za Islanđane. U petak su se prisećali vremena svojih predaka i kako su oni živeli i najvažnije šta su jeli.
 
Već su mi objašnjavali po dolasku kakve se to zakuske pripremaju. Bila sam skeptična, pošto je sve mesnato, a ja i nisam neki mesojed. Pokušala sam da ne sudim dok ne vidim i pružim šansu toj hrani kad dođe trenutak za to. I tako, moja ljubaznost se završila u petak.
 
Petak- ručak. Toliko sam bila gladna da nisam ni razmišljala o mirisu koji me je zaplahnuo po ulasku u trpezariju. Prošla pored stola sa "posebnom" hranom, ignorišući je ali i nadajući se da to nije sve za ručak, da ima nešto i za nas probirljive! I u tom momentu prilazi mi kuvarica, koja je i moja omiljena osoba od svih koji rade u domu i uhvati me za ruku i kaže: "Please, please, this is a special day." Praktično me dovukla do stola, a ja kao dete pred nošom skeptično gledam i smešim se veštački da je ne bi uvredila, a u sebi mislim, "O, bože ne, samo ne ovo." Saberem se nekako i kažem sebi da vredi probati, možda nije toliko lošeg ukusa kao što izgleda! Odem po tanjir i vratim se puna optimizma i ponosna na sebe što ću ipak probati tu "posebnu" hranu. I gledam ja, gledam, odmeravam šta bi mogla da probam prvo, i spazim male bele parčiće koji imaju sitne brazdice i pomislim, "Pa, ovo mora da je mozak." Sva usplahirena priupitam kuvara koji je dopunjavao zalihe, da li je to mozak, a on se nasmeja i reče: "No. Those are balls. You know, of a ship." Knedla mi zastala u grlu. "Aha", kažem i nasmejem se. Istog trenutka apetit mi je nestao. Sva glad koju sam osećala do tada je isparila. Ipak se odlučim za jedno parče koje je izgledalo najsigurnije i nije bilo mogućnosti da je neki nepoželjni deo tela ovce. 
 
Probala to dimljeno parče. Čudnog je ukusa. Jestivo? Mmmmmm… Da. I dok sam tako pokušavala da jedem, snebivala sam se halapljivosti ovih severnjaka. Brzo su jeli šta su odabrali, a još brže dopunjavali zalihe. Ostala sam u neverici plus gladna u petak za ručak, kome sam se toliko radovala. Dok sam za večeru kupila hamburger, jer su iste "poslastice" bile servirane i za večerni jelovnik. 
 
Mojoj učtivosti je došao kraj kad je upitaju hrana.
Komentari (2)

2 Komentara

  1. goran

    30.01.2010at5:17 am

    zesce lose…a tek ove glave,gola su rika,bezze,neshvatljivo…poz

  2. ana

    30.01.2010at5:24 am

    AAAAAAAAAAAAAAAAAAAA

Ostavi komentar

*

 
FunFunFun

Više uFunFunFun

Motorista preživeo pad niz liticu

Nekim čudom

Domino Magazin 21.08.2017

Ovo je Clara

Ćerka glumca Ewana McGregora

Domino Magazin 18.08.2017

Rusija: Zemlja skupih automobila i ludih vozača

Koji to ponovo dokazuju

Domino Magazin 17.08.2017

Cara Delevingne u vrlo provokativnom izdanju

Futuristički providni kostimi

Domino Magazin 16.08.2017

Popeli se na najviši dimnjak Evrope BEZ ZAŠTITE

I preživeli (ovog puta)

Domino Magazin 15.08.2017

Još ludih padova za ovo leto

FAIL kao takav

Domino Magazin 14.08.2017

Siroti Gianluca Vacchi pred bankrotom

Internet želi da mu pomogne

Domino Magazin 11.08.2017

Slatki pas hoće jogurt ali mu je glupo da pita

Malo je stidljiv

Domino Magazin 11.08.2017

Evo zašto se razvodi Ambramovič

Biće vam drago što niste milijarder

Domino Magazin 09.08.2017

Devojke sa interneta i iste te devojke uživo

Šminka je stvarno čudo

Domino Magazin 08.08.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.