FunFunFun

Poseban dan

Mojoj učtivosti je došao kraj kad je upitaju hrana

Poseban dan
Petak je bio poseban dan za Islanđane. U petak su se prisećali vremena svojih predaka i kako su oni živeli i najvažnije šta su jeli.
 
Već su mi objašnjavali po dolasku kakve se to zakuske pripremaju. Bila sam skeptična, pošto je sve mesnato, a ja i nisam neki mesojed. Pokušala sam da ne sudim dok ne vidim i pružim šansu toj hrani kad dođe trenutak za to. I tako, moja ljubaznost se završila u petak.
 
Petak- ručak. Toliko sam bila gladna da nisam ni razmišljala o mirisu koji me je zaplahnuo po ulasku u trpezariju. Prošla pored stola sa "posebnom" hranom, ignorišući je ali i nadajući se da to nije sve za ručak, da ima nešto i za nas probirljive! I u tom momentu prilazi mi kuvarica, koja je i moja omiljena osoba od svih koji rade u domu i uhvati me za ruku i kaže: "Please, please, this is a special day." Praktično me dovukla do stola, a ja kao dete pred nošom skeptično gledam i smešim se veštački da je ne bi uvredila, a u sebi mislim, "O, bože ne, samo ne ovo." Saberem se nekako i kažem sebi da vredi probati, možda nije toliko lošeg ukusa kao što izgleda! Odem po tanjir i vratim se puna optimizma i ponosna na sebe što ću ipak probati tu "posebnu" hranu. I gledam ja, gledam, odmeravam šta bi mogla da probam prvo, i spazim male bele parčiće koji imaju sitne brazdice i pomislim, "Pa, ovo mora da je mozak." Sva usplahirena priupitam kuvara koji je dopunjavao zalihe, da li je to mozak, a on se nasmeja i reče: "No. Those are balls. You know, of a ship." Knedla mi zastala u grlu. "Aha", kažem i nasmejem se. Istog trenutka apetit mi je nestao. Sva glad koju sam osećala do tada je isparila. Ipak se odlučim za jedno parče koje je izgledalo najsigurnije i nije bilo mogućnosti da je neki nepoželjni deo tela ovce. 
 
Probala to dimljeno parče. Čudnog je ukusa. Jestivo? Mmmmmm… Da. I dok sam tako pokušavala da jedem, snebivala sam se halapljivosti ovih severnjaka. Brzo su jeli šta su odabrali, a još brže dopunjavali zalihe. Ostala sam u neverici plus gladna u petak za ručak, kome sam se toliko radovala. Dok sam za večeru kupila hamburger, jer su iste "poslastice" bile servirane i za večerni jelovnik. 
 
Mojoj učtivosti je došao kraj kad je upitaju hrana.
Komentari (2)

2 Komentara

  1. goran

    30.01.2010 at 5:17 am

    zesce lose…a tek ove glave,gola su rika,bezze,neshvatljivo…poz

  2. ana

    30.01.2010 at 5:24 am

    AAAAAAAAAAAAAAAAAAAA

Ostavi komentar

*

 
FunFunFun

Više uFunFunFun

Tračevi petkom: Ne čitajte ovo!

Anastasijine usne su čudne? Veljkova bivša na aparatima? I šta je radila Emina kao mlada?

Domino Magazin 28.04.2017

Malo motivacije za policiju

Ništa im nije sveto

Domino Magazin 27.04.2017

Rus šiša sekirom

I žene stvarno dolaze

Domino Magazin 26.04.2017

Ovo je dokaz da će nas roboti uništiti

Počelo je

Domino Magazin 25.04.2017

Ruskim vojnicima dozvoljeni telefoni, ALI

Nije sve tako jednostavno

Domino Magazin 24.04.2017

Tračevi petkom: Ne čitajte ovo!

Irina posle porođaja, Vlado pokazao devojku i zašto je JK u zlatu?

Domino Magazin 21.04.2017

Mačke su rešenje za ružno vreme

Ako vas ovo ne nasmeje nema leka

Domino Magazin 20.04.2017

Fail za mesec april 2017.

Bolelo ih je

Domino Magazin 19.04.2017

Mama kupila porno jastuk

Shvatila je - ćerka

Domino Magazin 19.04.2017

Instant karma za bahatog vozača

Naučiće kako da parkira

Domino Magazin 18.04.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.