FunFunFun

Poseban dan

Mojoj učtivosti je došao kraj kad je upitaju hrana

Poseban dan
Petak je bio poseban dan za Islanđane. U petak su se prisećali vremena svojih predaka i kako su oni živeli i najvažnije šta su jeli.
 
Već su mi objašnjavali po dolasku kakve se to zakuske pripremaju. Bila sam skeptična, pošto je sve mesnato, a ja i nisam neki mesojed. Pokušala sam da ne sudim dok ne vidim i pružim šansu toj hrani kad dođe trenutak za to. I tako, moja ljubaznost se završila u petak.
 
Petak- ručak. Toliko sam bila gladna da nisam ni razmišljala o mirisu koji me je zaplahnuo po ulasku u trpezariju. Prošla pored stola sa "posebnom" hranom, ignorišući je ali i nadajući se da to nije sve za ručak, da ima nešto i za nas probirljive! I u tom momentu prilazi mi kuvarica, koja je i moja omiljena osoba od svih koji rade u domu i uhvati me za ruku i kaže: "Please, please, this is a special day." Praktično me dovukla do stola, a ja kao dete pred nošom skeptično gledam i smešim se veštački da je ne bi uvredila, a u sebi mislim, "O, bože ne, samo ne ovo." Saberem se nekako i kažem sebi da vredi probati, možda nije toliko lošeg ukusa kao što izgleda! Odem po tanjir i vratim se puna optimizma i ponosna na sebe što ću ipak probati tu "posebnu" hranu. I gledam ja, gledam, odmeravam šta bi mogla da probam prvo, i spazim male bele parčiće koji imaju sitne brazdice i pomislim, "Pa, ovo mora da je mozak." Sva usplahirena priupitam kuvara koji je dopunjavao zalihe, da li je to mozak, a on se nasmeja i reče: "No. Those are balls. You know, of a ship." Knedla mi zastala u grlu. "Aha", kažem i nasmejem se. Istog trenutka apetit mi je nestao. Sva glad koju sam osećala do tada je isparila. Ipak se odlučim za jedno parče koje je izgledalo najsigurnije i nije bilo mogućnosti da je neki nepoželjni deo tela ovce. 
 
Probala to dimljeno parče. Čudnog je ukusa. Jestivo? Mmmmmm… Da. I dok sam tako pokušavala da jedem, snebivala sam se halapljivosti ovih severnjaka. Brzo su jeli šta su odabrali, a još brže dopunjavali zalihe. Ostala sam u neverici plus gladna u petak za ručak, kome sam se toliko radovala. Dok sam za večeru kupila hamburger, jer su iste "poslastice" bile servirane i za večerni jelovnik. 
 
Mojoj učtivosti je došao kraj kad je upitaju hrana.
Komentari (2)

2 Komentara

  1. goran

    30.01.2010at5:17 am

    zesce lose…a tek ove glave,gola su rika,bezze,neshvatljivo…poz

  2. ana

    30.01.2010at5:24 am

    AAAAAAAAAAAAAAAAAAAA

Ostavi komentar

*

 
FunFunFun

Više uFunFunFun

Lepi ali jezivi snimci

Paraglajderom niz kanjon

Domino Magazin 23.06.2017

Koliko godina ima ova devojka?

Da se kladimo da ćete promašiti

Domino Magazin 22.06.2017

Maca koja stvarno želi da se uklopi

U ljudsko društvo

Domino Magazin 21.06.2017

Ponosi tata pruža podršku mami

Psi, to su psi

Domino Magazin 20.06.2017

Ovako nemojte da prosite devojku

Na utakmici

Domino Magazin 19.06.2017

Ovo su jedine superherojske moći koje želimo

Ovi tipovi ih stvarno imaju

Domino Magazin 16.06.2017

Najsmešniji video ove nedelje

Skejt, bicikl, kamera...

Domino Magazin 15.06.2017

Kylie Jenner šokira

Novim fotkama

Domino Magazin 15.06.2017

Mama lisica čeka da joj spasu dete

Imali su sreće

Domino Magazin 14.06.2017

Najslađa sportistkinja je porasla

Više ne skače ali kako samo izgleda

Domino Magazin 13.06.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.