5. Električni automobili
Električni automobili su fantastična nova tehnologija koja će za par godina sasvim osvojiti svet. Doduše, još ima par sitnica koje bi trebalo da rešimo. Recimo koliko mogu da pređu jednim punjenjem baterija, kako da se napune brže i slično. Ali imajući u vidu da je sve toliko novo, verujemo da će se uskoro rešiti. Sigurno ovako i vi razmišljate?
Ali moramo da vas razočaramo. Tehnologija uopšte nije nova. Prvi električni automobili su napravljeni negde 1899. godine. I jedno vreme su čak bili i popularniji od benzinskih. Čitava gomila proizvođača ih je razvijala i pravila na početku veka. Čak je i Henry Ford u saradnji sa Thomasom Edisonom radio na takvom autu.
Ali
Ali sve se promenilo kada je u Teksasu otkriveno ogromno nalazište nafte 1901. godine. Cene ovog goriva su pale dramatično pa su proizvođači batalili tu struju.
Ipak, sve do 1914. godine Ford je pravio električni model a prodato je oko 2.000 primeraka.
Kako bi ovo otkriće promenilo svet?
Da je nastavljen razvog električnih automobila sve bi bilo drugačije. Zagađenje bi bilo manje, energije bi bilo više nego dovoljno i ne bi bilo bitno iz kog izvora se dobija. Zato bi ona bila jeftina i dostupna. Ne bi bilo ratova zbog nafte niti bolesti zbog otrova u vazduhu. Ali, to se nije desilo. Čitajte dalje.
4. Revolucionarna anestezija
Medicina u 18. veku nije bila baš na visom nivou. A operacije su bile toliko bolne i opasne da su zaista bile poslednja stvar koju bi neko poželeo. Za anesteziju se koristio alkohol. Ili otrovne biljke koje su mogle da vas uspavaju ili ubiju. Uglavnom u zavisnosti od sreće tog dana.
A onda su u 19 veku počele da se pojavljuju neke nove hemikalije: morfijum, etar i drugi anestetici. Baš kao i azot suboksid, ili gas smejavac. Bio je relativno siguran i efikasan.
Ali
Ali on je otkriven mnogo ranije zapravo. Tačnije 1772. godine. Umesto da ga upotrebe u medicini ljudi su uradili nešto drugo. Napravili gomilu masovnih žurki za buržuje na kojima su udisali gas i umirali od smeha.
A onda je 1799. godine ser Humphry Davy predložio da se gas iskoristi i kao anestetik. Ali niko ga nije shvatio ozbiljno sve do 1845. godine. Ipak, do tada su se pojavili drugi anestetici. Koji su bili mnogo opasniji i manje efikasni, ali bilo je kasno.
3. Rakete koje su napravili nacisti
Robert Goddard. Verovatno vam ništa ne znači ovo ime ako niste istoričar, ili ako ne gledate dokumentarne kanale po ceo dan. E pa on je bio naučnik i to raketni.
Zapravo, čovek je praktično izmislio rakete i sve vezano za njih na početku dvadesetog veka. Recimo patentirao je raketno gorivo. A onda i napravio prvu raketu sa tečnim gorivom, žiroskop za balans a prvi je ubacio i naučne instrumente u rakete.
Kapirate poentu, dobro su mu išle rakete.
Za vreme Drugog svetskog rata Američka Mornarica je iskoristila njegovo istraživanje kako bi upotrebila mlaznu tehnologiju u vojne svrhe.
Ali
Ali u ovoj priči je nešto čudno. Recimo zato što svi znamo da su nacisti imali rakete a ne saveznici. Sećate se onih V2 monstruma kojima su gađali London i terorisali Evropu? To je istina.
Vidite, nemački inženjeri su iskoristili upravo Goddardova istraživanja kako bi napravili ove smrtonosne rakete, godinama pre svih ostalih.
Mučeni Robert je čak obavestio Mornaricu 1939. godine da se Nemci nešto previše raspituju oko njegovih izuma, ali kao što se od birokratije očekuje oni nisu uradili baš ništa.
Stvar je u tome što su njegovi izumi bili toliko ispred vremena da su svi (osim nacoša) mislili da je čovek potpuno lud. Uostalom koga briga što se Nemci interesuju za nekog ludog naučnika.
E sad mora se priznati da je i sam doprineo ovakvom imidžu. Recimo zato što je razneo u vazduh svoju laboratoriju u podrumu Univerziteta. Ili zato što je njegova prva raketa sa tečnim gorivom eksplodirala samo 2 sekunde posle poletanja.
Tako da se niko nije potresao kada su nacisti otišli sa 200 nacrta a onda uložili i dve milijarde dolara u nastavak istraživanja.
Jasno vam je da bi svet izgledao malo drugačije da nije bilo tako. Recimo zato što bi saveznici već 1940. isprašili Hitlera raketama i završili stvar na tu temu jednom zauvek.
2. Elektrode za mozak
Doktor Robert Galbraith je sedamesetih godina na Univerzitetu Tulane pokušavao da pronađe lek za mentalne bolesti, poput depresije ili anksioznosti.
I otkrio da uz pomoć 125 elektroda mogu da se stimulišu određeni centri u mozgu koji pokreću osećaj zadovoljstva. Otprilike.
Ali
Ali sama pomisao na mozak i struju u istoj rečenici odmah pokreće asocijacije na elektrošokove, Let iznad kukavičjeg gnezda i mučenje napaćenog naroda. A onda je i CIA shvatila da ako postoje centri za zadovoljstvo mora da postoje i centri za BOL! Tako da na kraju nije bilo ništa od istraživanja koje je zaista moglo da pomogne mnogima. Doduše, Columbia University ponovo radi na ovom programu i misle da će uskoro imati i rezultate.
1. Henry Cavendish otkrio sve ali ćutao
Henry Cavendish je verovatno najvažniji naučnik za koga nikada niste čuli. On je bio izuzetno talentovan hemičar koji je otkrio: vodonik, izračunao gustinu zemlje i postavio svoje verzije mnogih zakona fizike, recimo Omov zakon, Rihterov i druge. I sve je to uradio u 18. veku. Odnosno, mnogo godina pre nego što su ti zakoni ugledali svetlo dana.
A bio je i poprilično opasna faca. Recimo umesto žica koristio je svoje telo kao provodnik. Dakle bio je neustrašivi naučnik koji je svoje bogatstvo trošio na istraživanja. A para mu nije nedostajalo pošto je bio jedan od najbogatijih ljudi u Engleskoj u to vreme. Nešto kao Batman recimo ili bar Bruce Wayne.
Ali
Ali, baš kao i Batman nikome nije rekao šta on to radi u slobodno vreme. U stvari čovek je bio potpuno lud. Većinu vremena je provodio zabarikadiran u laboratoriji a sa slugama je komunicirao isključivo porukama. Devojke su morale da ga se klone po svaku cenu. Ako bi ih video, odmah bi dobile otkaz. Ponekada, ali retko, je išao na naučne skupove. Nosio je starinska odela a kada bi mu se neko obratio počeo bi da vrišti i odmah otrčao.
Tako da ne čudi što nije nikome saopštio da je nekih 200 godina ranije otkrio neke od najvažnijih stvari u nauci. Najluđe od svega je što ne bismo ni znali za sve to da neko nije sto i kusur godina kasnije istražio njegove papire i ostao potpuno šokiran.
Da je bio malo normalniji, industrijska revolucija bi se dogodila mnogo ranije, a svet u kome živimo bi bio potpuno drugačiji.
Ali pošto u Srbiji sasvim očigledno nikog ne zanima ta nauka evo vam Stanijino dupe da se mao oraspoložite:
Klkni Like da i drugi vide!
